Пред грађанима Србије се у недељу, 25. октобра налази избор: наставак убрзаног развоја, нова радна места, здравствени центри, мир и стабилност или једна потпуна неизвесност у сваком сегменту друштвеног живота.
СТАБИЛАН КУРС ДИНАРА
Оно што је сигурно, грађани Србије могу да очекују мање плате, уз курс динара који би био 200, уколико Студенстка листа додје на власт.
Са друге стране, политика Александра Вучића обећава даљи раст плата и пензија, уз стабилан курс динара.
Доказ овој тврдњи јесте чињеница да у својој историји Србија није имала стабилнији курс динара као што је то случај у последњих 14 година.
Међутим, с обзиром да наш народ некада има слабије памћење, неопходно је да освежимо колективно сећање.
За само дванаест година, од 2000. до краја 2012. године, вредност евра изражена у динарима готово се удвостручила.
Курс је са приближно 59 динара за евро на крају 2000. године порастао на 113,72 динара на крају 2012. године и ови подаци представљају једно од важних сведочанстава о економским кретањима и страдању у Србији током прве деценије 21. века.
На крају 2000. године за један евро било је потребно издвојити приближно 59 динара. Већ 2003. године курс је премашио 68 динара, док је крајем 2005. године достигао приближно 85,5 динара за евро.
То значи да је за само пет година цена евра у динарима порасла за око 46 одсто.
Већ крајем 2008. године евро је вредео приближно 88,6 динара, годину дана касније готово 96 динара, а крајем 2010. године чак 105,5 динара.
Посебно драматичан период уследио је током 2012. године, када је динар додатно ослабио, а курс евра током лета прелазио и 118 динара. На крају године званични средњи курс износио је 113,72 динара за један евро.
Колико је заправо динар изгубио?
Ако упоредимо крај 2000. и крај 2012. године, долазимо до неколико важних показатеља:
Крајем 2000. године 1.000 евра вредело је приближно 58.675 динара.
Крајем 2012. године за истих 1.000 евра било је потребно приближно 113.720 динара.
Цена евра изражена у динарима порасла је за приближно 94 одсто.
ГРАЂАНИ СА СТАМБЕНИМ КРЕДИТИМА НАЈБОЉЕ ПАМТЕ!
Овакво кретање курса посебно је било значајно за грађане који су имали кредите везане за евро, као и за привреду која је зависила од увоза сировина, опреме и других производа.
Слабљење динара повећавало је динарску вредност обавеза изражених у еврима, док је истовремено могло да погодује извозницима који приходе остварују у страној валути.
СТАБИЛНЕ ПЛАТЕ
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), просечна нето плата у Србији порасла је са приближно 41.400 динара у 2012. години на 121.346 динара у јулу 2026. године.
У процентима то износи повећање близу 200%
Кандидат за будућег премијера Републике Србије је најавио да од 1. децембра иде нови раст плата, а да је циљ да просечна плата у децембру износи више од 1200 евра, док ће минимална зарада износити 600 евра.
За разлику од Александра Вучића, бивши гувернер НБС и кандидат за посланика Дејан Шошкић најавио је у једнон од својих интервјуа да ће уколико Студентска листа додје на власт, плате бити смањене.
OVO JE PLAN BLOKADERSKOG GUVERNERA AKO DOĐU NA VLAST: „Moći ćete da birate: ili će evro skočiti u nebesa ili smanjujemo plate!“
Dejan Šoškić – jedan od onih na vrhu tzv. Studentske liste koji je planiran za guvernera ako dođu na vlast:
“Mi moramo da se posvetimo da naši proizvodi koji su napravljeni u Srbiji budu dovoljno konkurentni, dakle da budu jeftiniji od konkurencije. Dakle jedan način je ono što je vrlo verovatno nepopularno to je da oslabite vrednost domaće valute i onda proizvod koji napravite u Srbiji u deviznom znaku postane jeftiniji. Drugi način, ono što su uradile pribaltičke države, to je da su napravili nacionalni konsenzus da žele da zadrže fiksni kurs ali to bi značilo smanjivanje plata svih zaposlenih pa onda kada imate manje troškove rada onda i vaš proizvod postane jeftiniji i konkurentniji.“
— DETEKTOR LAŽI (@LaziDetektor) July 31, 2026
ИНФРАСТРУКТУРНИ ПРОЈЕКТИ – СРБИЈА МОДЕРНИХ ПУТЕВА И ЖЕЛЕЗНИЦЕ
Након 2012. године и доласка Александра Вучића на власт Србија је урадила аутопут „Милош Велики“ чиме је дошло до повезивање Београда, Чачка и западне Србије.
Затим је, после неколико деценија коначно завршен Коридор 10.
Јужни крак Коридора 10, односно аутопут према Северној Македонији, као и источни крак Коридора 10 који је повезао Ниш са Димитровградом Бугарском је завршен за време власти Александра Вучића.
У току је реализација Моравског коридора и повезивање Појата, Крушевца, Краљева и Прељине.
Рума и Шабац су повезани аутопутем који повезује Срем и Мачву, док су Шабац и Лозница повезани брзом саобраћајница према Подрињу.
Александар Вучић је водио рачуна и о истоку земље, те је Дунавски коридор веза Пожаревца и Голупца.
Фрушкогорски коридор треба да повеже Нови Сад и Руму, док тунел кроз Фрушку гору треба додатно да растерети теретни саобраћај.
Железничка инфраструктура
Према подацима које је Министарство саопштило током 2026. године, у Републици Србији имамо 216 км новоизграђене пруге и 844 км реконструисане пруге.
Што се тиче представника Студентске листе од којих је већина била на власти од 2000 до 2012, број новоизграђених пруга је једна велика 0.
На основу изнетих чињеница и јавно доступних података, избор који се ставља пред грађане је веома лак.
Можда Вучић нема талента за перформансе са сунцокретима и окретање педала, али недосмислено је јасно ко је подигао Србију из пепела и ко једини може да настави развој Србије и да обезбеди стабилне финансије, сигурне плате и пензије, као и путеве, железничке коридоре и нове инвестиције.
нсузиво.рс