Српска православна црква данас, 17. октобра, обележава Светог праведног кнеза Стефана Штиљановића и Преподобну Јелену, односно Јелисавету Штиљановић, његову супругу. Њихова прича повезује историју српског народа, духовност и једну од познатих фрушкогорских светиња – манастир Шишатовац.
Свети Стефан Штиљановић живео је у 16. веку, у времену великих политичких и историјских превирања.
Према црквеном предању, био је српски деспот и управљао је народом у тешким околностима, најпре у Паштровићима, а потом у Срему.
У црквеном памћењу остао је упамћен као праведан владар, добротвор и родољуб.
Мошти светитеља вековима су биле повезане са манастиром Шишатовац, који се налази на Фрушкој гори, а према подацима Туристичке организације Новог Сада, тамо су се чувале од средине 16. века, због чега је овај манастир постао важно место поштовања Светог Стефана Штиљановића.
Како је Свети Стефан повезан са Фрушком гором?
Једна од занимљивости везаних за овог светитеља јесте дуготрајно поштовање које је уживао међу верницима.
Судбина његових моштију такође је део ове приче. Током Другог светског рата, 1942. године, пренете су из манастира Шишатовац у Београд, како би биле сачуване од уништења. Према подацима Туристичке организације Новог Сада, данас се налазе у београдској Саборној цркви.
Делио жито гладнима
Међу причама које се везују за Светог Стефана Штиљановића посебно се издваја она о дељењу жита гладном народу.
Овај мотив, који говори о његовој доброти и бризи за сиромашне, није остао само део црквеног предања већ је добио и своје место у манастиру Шишатовац на Фрушкој гори.
Према црквеном предању, Стефан Штиљановић био је српски деспот који је живео у тешком времену, обележеном политичким сукобима и османским освајањима. У сећању верника остао је као праведан владар, али и као човек који је помагао онима који су се суочавали са глађу и немаштином.
Управо се таква слика његовог живота преноси кроз приказ на којем Стефан дели пшеницу гладном народу из својих житница.
Занимљиво је да је овај призор овековечен на делу познатог српског сликара Арсе Теодоровића. Он је 1821. године, према предлогу шишатовачког архимандрита Лукијана Мушицког, насликао сцену из житија Стефана Штиљановића на зиду манастирске трпезарије.
Слика је носила назив „Деспот Стефан Штиљановић дели жито народу из својих житница у свом граду Шиклеушу“, а њен значај превазилази уметничку вредност.
Она сведочи о томе како је српска црквена и културна средина почетком 19. века памтила овог владара и које су особине сматране најважнијим у његовом светитељском лику.
Његова супруга изабрала монашки живот
За причу о Светом Стефану Штиљановићу нераскидиво је везано и име његове супруге Јелене, која се у црквеном календару помиње и као Јелисавета.
Према црквеном предању, након Стефанове смрти и догађаја који су повезивани са његовим моштима, Јелена је изабрала монашки живот.
У црквеном памћењу остала је као Преподобна Јелена Штиљановић, чији се спомен обележава истог дана као и спомен њеног супруга.
novosti.rs