Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић рекао је за РТС да је извоз меда у Кину омогућен након усаглашавања ветеринарских сертификата две земље и регистрације погона „Наш мед“ у Народној Републици Кини.
После првих мањих испорука, у Кину је извезено готово три тоне меда, а Живадиновић очекује да ће количине расти како се српски производ буде пробијао на тамошњем тржишту.
„Тамо се мед пласира у трговине. Тражи се тржиште од стране нашег купца и надамо се да ће, како време пролази, захтеване количине бити све веће. Цена која се плаћа је добра, то је оно што је најважније за наше пчеларе“, истиче Живадиновић, пише РТС.
Упозорава да фалсификовани мед угрожава домаће произвођаче, док климатске промене и раст трошкова додатно отежавају пчеларску производњу.
За разлику од досадашњег извоза у европске земље, где се мед углавном испоручивао у бурадима, на кинеско тржиште одлази у теглама од 250 и 500 грама, као и у мањим количинама у паковањима од килограм.
Живадиновић објашњава да такав начин продаје омогућава постизање повољније цене, а да би нова опрема у погону „Наш мед“ требало значајно да убрза паковање и припрему пошиљки.
„Када крену веће количине, можемо да очекујемо за пчеларе од 30 до 50 посто већу цену. Наравно, то зависи од количине, јер тренутно мед испоручујете бродом. Некада је од тренутка кретања до тренутка пристизања до купца потребно чак 75 дана“, наводи Живадиновић.
Фалсификовани мед обара цену, откуп на граници исплативости
Говорећи о положају домаћих пчелара, Живадиновић указује да је тренутна откупна цена багремовог меда код већине приватних откупљивача око четири евра по килограму, што је, како оцењује, на граници исплативости.
Поједини купци нуде 4,3 евра, док погон „Наш мед“ плаћа од 4,5 до 4,8 евра по килограму, у зависности од количине и квалитета.
„Трошкови пчеларења су драматично порасли, посебно откако је дошло до кризе са горивом, јер данас, ако не селите своје пчеле, не можете очекивати неки већи принос. Паше су се због климатских промена скратиле“, објашњава Живадиновић.
Као један од највећих проблема издваја фалсификовање меда, које, према његовим речима, нарушава тржиште и смањује потражњу за природним производом. Тврди да велики део меда који се продаје у маркетима у Србији и Европској унији не задовољава критеријуме квалитета.
„Као и у Европској унији, тако и у Србији око 80 посто меда је у маркетима фалсификат. Кад се уради анализа код пчелара, све је у реду. У маркетима само 20 посто меда у просеку пролази анализе“, тврди Живадиновић.
Истиче да су произвођачи због нелојалне конкуренције изгубили значајан део европског тржишта, због чега извоз у Кину добија додатни значај.
Наводи и да је Европска комисија формирала радну групу „Хонеy Платформ“, која се бави сузбијањем фалсификата, али оцењује да се решења споро спроводе.
„Ми имамо нека обећања од Европске комисије да ће се проблем решити до краја ове године. Да ли ће се то десити, ми не знамо. За сада процес рада ове групе иде јако споро“, каже Живадиновић.
бизпортал