Део запослених Радио-телевизије Србије упутио је отворено писмо јавности под насловом „РТС није политички плен”, у којем се ограђује од начина уређивања Информативног програма претходних дана, оптужујући актуелно уредништво за одступање од професионалних стандарда, селективан приступ информацијама и коришћење програма јавног сервиса за политичке обрачуне.
У писму, које је потписано као обраћање дела запослених РТС-а, изнет је и изричит захтев за смену вршиоца дужности главног уредника Информативног програма Боривоја Ускоковића, уз образложење да није обезбедио уређивање програма у складу са професионалним стандардима и обавезама јавног сервиса према свим грађанима.
„Наше ћутање није сагласност да се јавни сервис користи за политичке обрачуне”, наводи се на почетку писма.
Запослени истичу да су промене у Информативном програму у почетку деловале охрабрујуће и побудиле очекивања да ће професионални стандарди добити предност над политичким интересима. Међутим, како оцењују, начин уређивања програма убрзо је показао супротно.
„Врло брзо, међутим, начин уређивања програма оставио је поразан утисак – РТС се третира као политички плен”, упозоравају потписници.
Спорни интервју и питање професионалне одговорности
Као непосредан повод за јавно обраћање наведени су интервју који је новинар Милан Срдић водио са Вуком Цвијићем и прилог о нападима на новинаре који је припремила Миљана Вранић.
Потписници писма сматрају да су у тим програмским садржајима отворена озбиљна питања поштовања основних новинарских правила, посебно обавезе да се јасно раздвоје проверене чињенице, оптужбе, претпоставке и политичке оцене саговорника.
„Гледалац мора јасно да зна шта је документована чињеница, шта оптужба, шта претпоставка, а шта политичка оцена саговорника. Озбиљност оптужби захтева озбиљност новинарских питања”, истиче се у писму.
Посебно се указује на одговорност уредника и новинара централне информативне емисије, чији програм, према ставу потписника, не сме да буде ослобођен критичког преиспитивања изјава гостију, без обзира на њихову политичку оријентацију.
„Гостовање у Дневнику не сме да буде ослобођено провере само зато што се ставови саговорника уклапају у тренутни уреднички правац. Дневник не сме да постане простор за оптуживање без преиспитивања”, поручују запослени.
Овим примедбама отварају и питање уредничке одговорности за садржај који се представља јавности, захтевајући да исти критеријуми провере важе за све саговорнике, без обзира на њихов однос према актуелним политичким приликама.
Зашто се прећуткују напади на новинаре РТС-а
Посебан део писма посвећен је безбедности новинара и, како тврде потписници, селективном извештавању о нападима на медијске раднике.
Они указују на то да се у програму говори о угрожености новинара, док се истовремено занемарују случајеви у којима су жртве напада били запослени саме Радио-телевизије Србије.
Као један од најозбиљнијих примера наводе догађај на Аутокоманди у Београду, када су, према њиховим речима, новинарске екипе РТС-а биле опкољене и спречене да обављају свој посао, због чега су скуп морале да напусте уз помоћ полиције.
Подсећају и на физичке и вербалне нападе на екипе јавног сервиса током других протеста у Београду, Новом Саду и Ваљеву, као и на инциденте приликом којих су запослени нападани док су улазили у зграду РТС-а.
Потписници сматрају да изостављање ових случајева из извештавања о угрожености медијских радника захтева јасно објашњење уредништва.
„Да ли њихова безбедност данас мање вреди зато што се њихово искуство не уклапа у пожељну политичку слику? Ко је одлучио да искуство наших колега није вредно помена? По ком уредничком критеријуму се бира чија ће угроженост бити видљива, а чија прећутана?”, питају запослени РТС-а.
Они наглашавају да осуђују сваки напад на новинаре, независно од политичке припадности или уверења нападача и нападнутих.
„Управо зато не прихватамо солидарност која зависи од тога ко је нападач, а ко нападнути”, истичу потписници.
Лична политичка уверења не могу бити уреднички критеријум
У наставку писма запослени посебно упозоравају на опасност да се лична политичка опредељења новинара и уредника пренесу на уређивачку политику јавног сервиса.
Наглашавају да подршка студентским протестима, као и било којој политичкој опцији, представља право појединца, али не може бити основ за коришћење програма РТС-а против политичких противника.
Истовремено, изричито наводе да исти принцип мора важити и за запослене који подржавају бившу, садашњу или било коју будућу власт.
„Подршка студентским протестима, као и свако друго лично политичко опредељење запослених, не даје никоме мандат да програм јавног сервиса користи за обрачун са политичким противницима. Исто важи за подршку бившој, садашњој или било којој будућој власти”, наводи се у обраћању.
Потписници посебно истичу да професионална процена не сме да зависи од политичке блискости уредника и саговорника, нити политичко неслагање сме да буде разлог за унапред донете закључке о нечијој одговорности.
„Лично уверење НИЈЕ уреднички критеријум. Политичка блискост НИЈЕ доказ веродостојности, као што политичко неслагање НИЈЕ доказ кривице”, поручују запослени.
Против претварања јавног сервиса у средство политичке освете
Једна од централних порука писма односи се на одговорност РТС-а у условима промењених политичких околности у Србији.
Запослени упозоравају да политичке промене не смеју да буду основ за напуштање професионалних правила, нити оправдање за ускраћивање могућности прозваним појединцима и институцијама да одговоре на оптужбе изнете у програму.
„Сваки покушај да се програм РТС-а претвори у средство политичке освете сматрамо злоупотребом јавног сервиса”, наводе потписници.
Они додају да „промена политичких околности никоме не даје право да прескаче проверу чињеница, занемарује одговор прозваних или колективно приписује одговорност”.
Управо тај део обраћања представља захтев да се уређивачка политика јавног сервиса заснива на истим професионалним мерилима независно од тога ко има политичку моћ и ко је предмет критичког извештавања.
Према ставу потписника, програм који финансирају грађани не сме да постане инструмент било које политичке групације, нити простор у којем се оптужбе износе без одговарајуће провере и могућности друге стране да изнесе свој став.
Захтев за смену Боривоја Ускоковића
У завршном делу писма део запослених РТС-а износи конкретне захтеве руководству јавног сервиса.
Они траже јавно образложење спорних уредничких одлука, представљање чињеница које су, према њиховој оцени, изостављене из информативних емисија, као и успостављање једнаких професионалних критеријума у извештавању о свим политичким актерима.
Одговорност за садашњи начин уређивања Информативног програма непосредно приписују вршиоцу дужности главног уредника Боривоју Ускоковићу, чију смену изричито захтевају.
„Због свега наведеног, захтевамо смену вршиоца дужности главног уредника Информативног програма Боривоја Ускоковића, јер сматрамо да није способан да обезбеди уређивање програма у складу са професионалним стандардима и одговорношћу јавног сервиса према свим грађанима”, наводи се у писму.
Потписници тиме своје обраћање не своде само на неслагање са појединим прилозима и интервјуима, већ постављају питање одговорности за целокупну уређивачку политику Информативног програма РТС-а.
Указују и на то да јавни сервис има посебну обавезу према грађанима који га финансирају, због чега његов програм не може бити стављен у службу политичких интереса.
„Грађани плаћају јавни сервис. Нико није добио мандат да га претвори у средство освете. На то НЕ пристајемо”, закључује се у отвореном писму дела запослених Радио-телевизије Србије.
Извор: нсуживо