Значај Мојковачке битке за спас српске војске и државе Србије током Првог светског рата, као и историјске околности које су претходиле једном од најпознатијих окршаја црногорске и аустроугарске војске, били су тема предавања одржаног у Музеју у Пријепољу. О овој важној историјској теми, кроз приказ историјских чињеница и народног епа, говорио је Жељко Чуровић, указујући на то да је улога Мојковачке битке у историји често недовољно сагледана.
Чуровић је истакао да се значај Мојковачке битке не може посматрати искључиво кроз борбе вођене током божићних празника, 6. и 7. јануара 1916. године, већ да је неопходно сагледати читав низ војних операција које су претходиле завршном окршају.
Према његовим речима, борбе су трајале 93 дана, од Дрине до Мојковца, а у тим догађајима значајну улогу имало је и подручје Пријепоља, као и Нове Вароши, Ивањице и других места кроз која су пролазиле линије фронта и правци војних операција.
– Мојковачка битка је веома запостављена. До Другог светског рата њен значај се добро знао. Како је говорио владика Николај, да није било Божића на Мојковцу, не би било Васкрса на Кајмакчалану. Она је била кључна и одсудна за одступницу српске војске преко Албаније, јер је Србија била опкољена и једини преостали правац повлачења водио је преко Албаније – истакао је Чуровић.
Он је посебно указао на то да се у јавности најчешће говори о страдалима током завршних борби на Мојковцу, док се, како тврди, занемарују вишемесечни сукоби који су претходили бици.
– Сви говоре о 140 до 180 погинулих ратника на Мојковцу, а заборављају три месеца борби и више од 4.000 погинулих. Управо због тога говорим о 93 дана Мојковачке битке, јер се њен значај не може разумети ако се посматрају само три дана – нагласио је предавач.
Чуровић је подсетио и на историјску улогу црногорског краља Николе, као и на солидарност црногорске војске са српском војском у једном од најтежих тренутака Првог светског рата. Према његовој оцени, борба на Мојковцу представљала је много више од војног сукоба, јер је била израз спремности да се поднесу велике жртве како би се омогућило повлачење српске војске.
Посебно емотиван део предавања био је посвећен страдању читавих породица, јер су се, како је навео Чуровић, у истим војним редовима неретко налазиле три генерације – деда, отац и син, а било је случајева да су сва тројица изгубила живот.
Директор Музеја у Пријепољу Звонко Мандић, обраћајући се присутнима, истакао је да је циљ предавања да се значај Мојковачке битке представи не само кроз историјске чињенице, већ и кроз епску поезију, која је сачувала сећање на јунаштво учесника овог догађаја.
Мандић је подсетио да је током божићних дана 1916. године црногорска војска, предвођена сердаром Јанком Вукотићем, успела да заустави бројчано и технички надмоћнијег аустроугарског противника, чиме је овај догађај заузео посебно место у историјском памћењу.
– Ко зна који пут потврдило се да бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце јунака – поручио је Мандић, позивајући се на стихове Петра ИИ Петровића Његоша.
Предавање у пријепољском Музеју било је прилика да се, више од једног века након Мојковачке битке, поново укаже на њену историјску важност, али и на улогу Полимља у догађајима који су обележили једну од најтежих година у историји Србије и Црне Горе.
Посебна порука предавања била је да се сећање на жртве и догађаје из Великог рата мора чувати, не само кроз историјске књиге и документа, већ и кроз народно предање, епску песму и овакве сусрете са публиком.
ПП Медиа