Док туристи застају пред дрвеним зидовима цркве брвнаре у селу Јабланица, неколико корака даље у једном домаћинству већ се шири мирис свеже пите. Бака Драгица Јанковић из села Јабланица недалеко од Златибора зна да гост никад не куца у прави час, па је навикла да трпезу постави за пола сата. Она каже да савремени туриста највише тражи домаће производе, које не можеш набавити на сваком ћошку.
– Е, па највише су то сир, кајмак, уз то печени кромпири из рерне, има ли шта лепше – каже Драгица за РИНУ.
Поред пите, сира и кајмака, на столу су и пршута, погача, чварци, ајвар, паприка сомборка, црвена паприка и печени кромпир. За таквом златиборском трпезом седели су Белгијанци и Французи, а сви редом, вели Драгица, највише траже сир и кајмак.
Белгијанци су код ње долазили на ручак у групама и до 40 људи, док су Французи остајали по две ноћи.
– Ово место због цркве брвнаре је јако посећено, долазе гости из читавног света па увек мораш имати кеца у рукаву и оно што је најзанимљивије нису захтевни – каже она.
Све што произведе у свом домаћинству, бака Драгица им прода. Томе доприноси и чувена црква брвнара у Јабланици, која је подигнута 1838. године и посвећена је Покрову Пресвете Богородице. Неки гости са Златибора прошетају до цркве, па сврате код Драгице да питају има ли домаћих јаја.
– Мислим, ми се трудимо да имамо и за нас, за децу и да имам за госте. И кад дођу гости, да имаш да им пошаљеш – каже Драгица.
Уз сир и кајмак, гостима може да понуди домаћу ракију и јаја, а понекад и пар чарапа које сама исплете. Разлику у укусу јаја, каже, одмах осете. Њене кокошке иду по дворишту, па се та јаја, вели, не могу поредити са куповним.