Шпаргла је једна од повртарских култура које још нису заживеле на већини домаћих имања, иако може да доноси приход годинама након садње. Једном подигнут засад може да рађа дуже од деценије, а килограм младих изданака достиже цену од око 10 евра. Производња у Србији и даље је скромна и процењује се на свега око 10 тона годишње.
То је мало у односу на потребе купаца, па простора за домаће произвођаче има, посебно ако унапред обезбеде пласман у ресторанима, хотелима, специјализованим продавницама и другим објектима.
Засад може да траје и до 15 година
Шпаргла је вишегодишња биљка која се гаји због младих изданака. За разлику од већине повртарских култура, не захтева нову садњу сваке сезоне. Када се правилно подигне и одржава, засад може да остане продуктиван 12 до 15 година, а у повољним условима и дуже.
Улагање у припрему земљишта и садни материјал обавља се на почетку, али на озбиљније количине не може да се рачуна одмах. Шпаргла се сади помоћу развијених подземних делова биљке, такозваних круна, или се узгаја из семена. Прве године углавном развија коренов систем, док пун род стиже тек када довољно ојача.
Не одговара јој свако земљиште
Шпаргли највише одговарају растресита земљишта са добром дренажом, посебно песковито-иловаста и лакша иловаста, богата органском материјом. Вишак воде може да доведе до пропадања корена, због чега је пре садње важно проверити структуру и киселост земљишта, као и могућност одвођења сувишне воде.
Препоручује се обогаћивање земљишта добро згорелим стајњаком, а касније се прихрана прилагођава потребама биљке. Као оквирна количина наводи се 25 до 30 тона стајњака по хектару, уз додатак минералних хранива.
Ни наводњавање не треба занемарити. Током периода без кише, нарочито у време интензивног раста изданака, шпаргли је потребна редовна влага. Ипак, заливање мора бити одмерено јер биљка не подноси земљиште натопљено водом.
Берба траје само шест до осам недеља
Млади изданци беру се релативно кратко, најчешће шест до осам недеља током пролећа. Сечу се када достигну приближно 18 до 25 центиметара, пре него што почну да им се отварају врхови.
Принос зависи од старости засада, сорте, земљишта и начина неге. У почетним годинама је знатно мањи, док у пуној производњи може да достигне осам до 12 тона по хектару.
После бербе надземни део биљке наставља да расте и има важну улогу у обнављању залиха хране у корену. Те резерве омогућавају да шпаргла наредног пролећа поново развије изданке. Зато претерана берба може да ослаби биљку и умањи производњу у следећој сезони. Младе биљке посебно је важно не исцрпљивати.
Зелена и бела шпаргла не гаје се на исти начин
Разлика између зелене и беле шпаргле првенствено настаје због начина узгоја. Зелена расте изложена светлости, због чега развија хлорофил и добија карактеристичну боју.
Код беле шпаргле изданци се током раста заклањају од светлости, најчешће насипањем земље, па остају светли. Таква производња захтева више рада и пажљиво праћење развоја изданака, јер је важно убрати их у одговарајућем тренутку.
Килограм може да достигне цену од 10 евра
Шпаргла може да буде занимљива алтернатива класичним повртарским културама, али висока продајна цена сама по себи не гарантује зараду. Производња захтева пажљиву бербу, брзо пласирање и купце који су спремни да је редовно набављају.
Пример једног произвођача из Омољице код Панчева показује да шпаргла може да се узгаја и на породичним газдинствима. Он је подигао засад са око 3.000 биљака, са којег добија приближно тону годишње. Према сопственом искуству, килограм је продавао за око 10 евра.
Ова цена, међутим, није јединствена тржишна цена и зависи од квалитета, сезоне, количине и начина продаје.
За пољопривреднике који размишљају о узгоју шпаргле најважније је да пре садње процене квалитет земљишта, обезбеде воду и пронађу сигурне купце. Предност је дуг век засада, али се до озбиљнијег рода долази постепено. Због тога је ова култура погоднија за оне који планирају производњу на дужи рок, а не очекују брзу зараду већ у првој сезони.