Са свега неколико стотина грама и снагом која помера границе медицине, превремено рођене бебе од првог дана воде своје највеће животне битке, заслужујући с правом име „малени дивови“.
Светски дан превремено рођене деце, који се од ове године обележава 15. новембра, посвећен је управо овим најмањим, али најхрабријим борцима који су на свет дошли пре навршене 37. недеље трудноће, као и њиховим родитељима и медицинским тимовима који даноноћно бдију над инкубаторима. Међу меленим херојима су и тројке породице Ђукић из Пожеге. Марија и њен супруг Небојша дуго година су се борили да добију децу, после пет година остала је у другом стању и то са тројкама.
– За мене најлепша могућа вест коју сам могла да чујем после пет година брака јесте да сам остала у другом стању, међутим нисмо ни сањали да ће наш труд и борба бити вишеструко награђени у најлепшем могућем облику. На првом ултразвуку су ми рекли да носим близанце и нашој срећи није било краја. Мада лекари су поменули да би једна беба могла да ‘одустане’ јер су приметили одрђену сенку, казала је за РИНУ Марија.
Имајући у виду све перипетије које су она и супруг прошли само се надала да ће све бити у реду. Није ни помислила да би следећи ултразвук могао још више да је изненади.
– Лекари су ме тада питали: јесмо ли оно рекли да су близанци? Е па Марија, чекате тројке. Осећај не може да опише речима. Међутим, после су ми рекли да ће бити врло тешко да све бебе изнесем до краја и саветовали су ме да један плод ‘склоним’, али то ми није падало на памет. То је био дар од Бога и била сам спремна за то да се борим, каже ова млада мајка.
Читаву њену трудноцу пратили су бројни прегледи, стрепња а онда и сам порођај ју је изненадио јер је дошао раније. Њене бебе пре него су и удахнуле, морале су да се боре.
– Бебе су рођене веома ситне и морале су да прођу кроз многе тешке тренутке. Нисам могла одмах да их узмем у наручје. Пролазили смо кроз страх, бол и неизвесност, уз непрестане сузе и молитве да деца буду добро. Данас, када чујем три чаробна гласа своје деце, схватам да ми се остварило све о чему сам некада маштала. Посебно емотивно је сваки кад кад идемо у Беград на контролу и када видим прозор Тиршове. Видим онај прозор са ког сам се гледајући у храм Светог Саве, молила сваког јутра да ми деца буду добро. Прозор са ког сам била уплашена, али сам веровала у Бога и знала да ће наши хероји успети у својој бици, рекла је она.
Тако да, данас док љубичаста светлост на градским трговима и институцијама широм света симболично подсећа на њихову крхкост и изузетност, овај дан нас опомиње да свака десета беба на планети свој живот започиње у тишини интензивне неге, где љубав, додир и савремена медицина заједно граде пут ка њиховом првом сигурном кораку ван болничких зидова.
Рина

