ОГЛАСНА ТАБЛА
ЗЛАТИБОРСКЕ ВЕСТИ ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Више од века чувају памћење Златибора: Библиотека која повезује прошлост и будућност

Од прве Златиборске читаонице основане 1904. године до савременог културног и информационог центра, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини више од једног века представља важно средиште просвећивања, културног стваралаштва и очувања завичајне баштине. Са богатим библиотечким, музејским и архивским фондовима, бројним културним програмима и развијеном издавачком делатношћу, ова установа чува сведочанства о прошлости златиборског краја, али истовремено прати потребе савремених читалаца и нових генерација.

Историја једне библиотеке често је много више од историје установе. Она је сведочанство о људима који су препознали значај знања, књиге и културе, о временима у којима су се мењале друштвене околности, али и о потреби једне заједнице да сачува сопствено памћење. Управо такву улогу више од 120 година има Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини, чији корени сежу до почетка 20. века.

О историјском развоју, значају завичајне збирке, очувању традиције, савременим програмима и плановима установе говори Љуба Шапоњић, мастер етнолог и кустос Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“.

Прва Златиборска читаоница основана је 1904. године, у времену када су просвећивање становништва и ширење културе представљали важне покретаче друштвеног напретка. Била је смештена у малој сали Јоцине кафане у Чајетини, а њен циљ био је да набавком књига, новина и других публикација омогући Златиборцима приступ ширим знањима и информацијама.

„Златиборска читаоница била је заједнички пројекат читаве локалне заједнице, покренут искључиво ентузијазмом и жељом за напретком. Иако је њен рад прекинут Балканским и Првим светским ратом, када је књижни фонд уништен, идеја о потреби за заједничким културним простором није нестала“, истиче Шапоњић.

Нови замах библиотечка делатност добија у међуратном периоду, захваљујући Туристичком и планинарском друштву Златибор и људима који су препознали да развој туризма мора да прати и културни напредак краја. Посебно место у том процесу припада Љубиши Ђенићу, који је 1937. године покренуо иницијативу за оснивање књижнице при Друштву за унапређење туризма. На поклон је тада добијено чак 700 књига.

После прекида рада током Другог светског рата, библиотека је обновљена у пролеће 1946. године, а Љубиша Ђенић постао је њен књижничар. Управо његовим преданим радом постављени су темељи савремене библиотечке делатности у Чајетини. Фонд је 1954. године сређен према међународној децималној класификацији, а формирана је и завичајна збирка. Поред библиотекарског посла, Ђенић је прикупљао предмете из културно-историјске баштине златиборске регије, постављајући темеље музејске збирке.

У „Кабинету“ 4.8.1974.
фото: Владимир Стефановић

„Љубиша Ђенић је био много више од библиотекара. Радио је као књижничар, кустос, архивист, публициста и хроничар, а својим прегалаштвом оставио је неизбрисив траг у културном животу Златибора. Његове заслуге у ширењу културе, развијању љубави према књизи и очувању завичајне баштине биле су изузетне. Зато је сасвим природно да библиотека од 2002. године носи његово име“, наглашава Шапоњић.

За свој допринос српској култури Љубиша Ђенић био је 1965. године међу првим добитницима Вукове награде.

Завичајна збирка – памћење једног краја

Једна од најзначајнијих вредности библиотеке јесте њена завичајна збирка, која представља драгоцен извор за проучавање историје, традиције, обичаја и начина живота становништва златиборског краја. Кроз књиге, рукописе, разгледнице, периодику и документарну грађу сачувани су бројни трагови прошлости, али и сведочанства о развоју друштва, културе и локалног идентитета.

„Завичајна збирка је спона међу генерацијама и темељ на којем млађи нараштаји могу да граде свој идентитет и осећај припадности. Она омогућава свестрано упознавање нашег краја, његове прошлости и садашњости и представља драгоцен извор за истраживање развоја материјалне и духовне културе Златибора“, објашњава Шапоњић.

Фото: ОТ

Посебну вредност има Музејска збирка, која данас броји близу 1.300 предмета распоређених у историјску, етнографску, уметничку и природњачку целину. У оквиру установе чува се и више од 2.000 архивских докумената из 19. и 20. века, као и богата фототека која визуелно дочарава некадашњи живот Чајетине и Златибора.

Фото: ОТ

Ова грађа није намењена само чувању у депоима и архивама. Она представља основу за истраживања, изложбе, публикације и образовне програме којима се прошлост приближава савременој публици.

„Библиотека је поуздан ослонац свакоме ко жели да истражује прошлост, обичаје или стваралаштво златиборског краја. Наши завичајни, музејски и архивски фондови отворени су истраживачима, студентима, хроничарима и свим љубитељима историје, којима пружамо стручну и саветодавну подршку“, каже Шапоњић.

Важан део тог рада је и издавачка делатност. Библиотека објављује монографије, хронике села, историјске студије, зборнике и књижевна дела локалних аутора, доприносећи да истраживања и сазнања о завичају добију трајну писану форму.

Посебно место у очувању локалног идентитета имају изложбе посвећене знаменитим личностима и догађајима из историје овог краја. Међу њима су изложбе „Армијски ђенерал Крста Смиљанић“, „Светлописом кроз прву српску ваздушну бању“, „Рујански старешина Јован Мићић – од хајдука до сердара и од сердара до заточеника Гургусовачке куле“, „Прота Радосав Симић – српски духовник, неимар и добротвор“ и „Димитрије Туцовић – раднички витез“.

Ове изложбе превазилазе локалне оквире и гостују у музејима и библиотекама широм Србије и у иностранству, представљајући златиборску културну баштину широј јавности.

Ерски хумор као део нематеријалног културног наслеђа

Очување традиције не подразумева само прикупљање старих предмета и докумената. Једнако је важно сачувати дух једног народа, његов говор, обичаје, усмено стваралаштво и специфичан начин на који посматра свет. На Златибору посебно место у том наслеђу припада ерском хумору, чијим се истраживањем и афирмацијом Библиотека годинама бави.

„Ерски хумор један је од препознатљивих сегмената нематеријалног културног наслеђа овог подручја. Захваљујући дугогодишњем сакупљању, истраживању, проучавању и вредновању ерског хумора на подручју Златиборског округа, он је 2012. године уписан у Национални регистар елемената репрезентативног нематеријалног културног наслеђа Републике Србије“, истиче Шапоњић.

Посебно место у програму установе зато има Летњи улични ерски кабаре, манифестација кроз коју се овај специфичан облик народног духовног стваралаштва представља новим генерацијама и посетиоцима Златибора.

Фото: Скриншот

Међу традиционалним програмима су и Конкурс за афористичара године, Фестивал пољског цвећа, манифестација „Сећање на Михаила Ћуповића“, као и обележавање Дана библиотеке и свечано учлањење ђака првака.

Поред тога, током године организују се промоције књига, тематске изложбе, позоришне представе, музички концерти, едукативна предавања и сусрети са познатим писцима и уметницима.

„Књижевне вечери, изложбе и сусрети са писцима имају изузетан значај за културни живот једне заједнице. Књига добија свој прави смисао тек када о њој почне да се разговара, а жива реч писца, научника или уметника има снагу коју ништа не може да замени. Такви сусрети подижу ниво културне свести, негују укус публике и стварају осећај заједништва“, наглашава наша саговорница.

Библиотека као место сусрета и стваралаштва

Савремена библиотека одавно превазилази улогу установе у којој се књиге само позајмљују. Она постаје простор образовања, креативности, размене идеја и непосредног сусрета различитих генерација.

У Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ посебна пажња посвећује се деци и младима, уз уверење да се љубав према књизи и читању развија од најранијег узраста. Један од значајних програма је Дечји читалачки клуб, који окупља младе заинтересоване за књижевност и заједничко читање.

Фото: Библиотека Љубиша Р. Ђенић

Кроз разговор о прочитаним делима, размену мишљења и утисака, деца развијају машту, критичко размишљање и способност изражавања. Организују се и креативне радионице, дружења са књижевницима, посете предшколских установа и школа, као и часови енглеског језика.

„Наш циљ је да библиотека за децу и младе не буде само место на којем се позајмљују књиге, већ простор у којем се учи, ствара, дружи, размењују идеје и развија радозналост. Важно нам је да читање не доживљавају као принуду, већ као задовољство и могућност откривања нових светова. Наш највећи успех је када дете од повременог посетиоца постане редован читалац, а библиотека место коме се радо враћа“, истиче Шапоњић.

Подршка локалним ствараоцима такође је важан сегмент рада установе. Кроз књижевне конкурсе, изложбени простор галерије и учешће у традиционалним манифестацијама, прилику да представе свој рад добијају песници, романсијери, афористичари, сликари, фотографи и музичари.

Посебно се негује сарадња са основним и средњим школама, музејима, архивима и сродним установама културе, јер је повезивање различитих институција од значаја за очување и представљање баштине.

Готово 65.000 књига и све више дигиталних услуга

О интересовању читалаца и месту које књига и даље има у свакодневном животу говори и податак да библиотека, заједно са матичном установом у Чајетини и огранком на Златибору, има укупно 975 чланова.

Књижни фонд броји близу 65.000 књига и обнавља се четири пута годишње, уз праћење интересовања корисника и актуелне издавачке продукције.

„Најтраженији жанрови међу одраслим читаоцима су романи, историјска дела и мемоари, док деца најчешће траже лектире, сликовнице и стрипове. Настојимо да фонд редовно обнављамо и да одговоримо на потребе различитих категорија читалаца“, наводи Шапоњић.

Фото: Библиотека Љубиша Р. Ђенић

Промене читалачких навика и развој технологије утицали су и на начин функционисања библиотеке. Зато се паралелно са традиционалним библиотечким услугама развијају и дигитални садржаји.

Захваљујући сарадњи са платформом „Књига прича“, члановима су доступне бесплатне аудио-књиге, док се путем библиотечког система КОБИС целокупан фонд може претраживати и резервисати онлајн. Део завичајне продукције већ је дигитализован и доступан на интернет презентацији установе, а у току је дигитализација целокупног завичајног фонда и свих издања библиотеке.

„Дигитализација нам омогућава да драгоцена грађа постане доступна много ширем кругу корисника, укључујући истраживаче који нису у могућности да дођу у Чајетину. Ипак, без обзира на технолошке промене, наш главни циљ остаје исти – да књигу и завичајну баштину учинимо живим и доступним сваком човеку“, каже Шапоњић.

Између потреба локалног становништва и туристичке публике

Посебност библиотеке у Чајетини огледа се и у чињеници да своје програме прилагођава различитим категоријама корисника – од становника општине, укључујући и најудаљенија сеоска подручја, до бројних туриста који бораве на Златибору.

Један од начина да се најмлађи становници укључе у библиотечке активности јесте бесплатно учлањење ученика првог разреда током Дечје недеље, као и организовање посета ученика из сеоских школа, уз квизове, такмичења и креативне радионице.

„У нашој општини постоји посебан, али леп изазов – како одговорити на потребе сталног становништва, укључујући и најудаљенија села, а истовремено обогатити културну понуду за хиљаде туриста који свакодневно бораве на Златибору. Верујем да томе успешно одолевамо захваљујући ентузијазму тима, подршци локалне заједнице и отворености за нове идеје“, истиче Шапоњић.

У томе значајну улогу има и подршка Општине Чајетина, која омогућава стабилно функционисање установе, обнову књижног фонда, унапређење услова рада у Чајетини и огранку на Златибору, као и реализацију културних и издавачких програма.

Библиотека будућности чува корене и отвара нове могућности

Планови за наредни период заснивају се на повезивању богате баштине са могућностима које доноси савремено доба. Приоритети су даља заштита и дигитализација завичајне грађе, обогаћивање књижног фонда, развој образовних и дигиталних услуга, као и наставак издавачке делатности и манифестација по којима је установа препознатљива.

Дугорочна визија је да библиотека постане савремен научно-информациони центар, али и отворен јавни простор за учење, стваралаштво и размену знања.

„У савременој теорији библиотекарства све се више говори о концепту библиотеке као трећег места – отвореног и инклузивног јавног простора који није ни дом ни радно место, већ средиште слободне размене знања, критичког мишљења и неформалног образовања. Желели бисмо да у наредној деценији наша библиотека управо то постане за грађане Чајетине и Златибора – незаменљив ослонац у целоживотном учењу, подстицајан амбијент за стваралаштво младих и поуздан истраживачки центар“, поручује Љуба Шапоњић.

Фото: ОТ

Више од једног века након оснивања прве читаонице, суштина мисије Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ остала је иста – да знање буде доступно, да се културно наслеђе сачува од заборава и да нове генерације препознају вредност сопствених корена. У времену брзих промена, управо такве установе показују да традиција и савременост не морају бити супротстављене, већ да могу заједно да граде културни идентитет једне средине и њену будућност.

„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Министарства информисања и телекомуникација кроз пројекат „Култура западне Србије-приче из локланих заједница“. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“

Огласна табла

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Потпуна обустава саобраћаја на деоници преко Дебелог Брда: Ово је тачна сатница – возачи, обратите пажњу

Ana

Национална служба за запошљавање позива грађане и грађанке који се суочавају са могућношћу отказа да се благовремено информишу о својим правима и доступној подршци

Ana

И ове године новчана помоћ града ратним војним инвалидима и породицама погинулих бораца

Ana

Колико пензионери добијају више новца од јануара: Просек већи од 61.000 динара, а ево колико ће порасти најнижа пензија

Marija

Данас истиче рок за плаћање четврте рате пореза на имовину

Ana

„Снага доброте“ окупила у Ужицу младе литерарне ствараоце из Србије и дијаспоре (фото)

Ana

Начелник Генералштаба ВС Милан Мојсиловић пензионисан на сопствени захтев

Ana

Сутра конститутивна седница новог сазива Скупштине Србије

Ana

ИБЦ Златибор организује пословни сусрет са компанијом Manpower Србија: Прилика за послодавце да обезбеде радну снагу за предстојећу сезону

Ana