ПРЕДСТАВНИЦЕ ГРАДСКЕ ВЛАСТИ НИСУ ИЗНЕЛЕ ПОТПУНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ЗАГАЂЕЊУ ВАЗДУХА У УЖИЦУ
Не спорећи жељу градске власти да се бори и избори са енормних концентрацијама полутаната, знајући да је сам географски положај града изузетно неповољан због локланих метео услова, који често погоршавају стање квалитета ваздуха (а наравно нису узрочници), Грађанска читаоница “Либерграф” има обавезу да грађане Ужица упозна са јавно доступним подацима које представнице локалне самоуправе, Нада Јовичић и Светлана Дракул, из њима познатих разлога нису изнеле на конференцији за медије одржаној у понедељак 3.4.2022. године.
Тачно је да је људска активност, у виду локалних ложишта, саобраћаја и индустрије, доминантан фактор емисија загадјујућих материја у Ужицу, што је присутно и у већини градова у Србији. Међутим, статистика која се односи на концентрације суспендованих честица ПМ 10, и посебно ПМ 2.5 (коју је СЗО прогласила за најопаснију загађујућу материју по здравље људи) за поседње две године демантује изјаву представника локалне самоуправе да “мере које Град Ужице примењује у циљу смањења загађења ваздуха дају резултате”.
Податке које наводимо забележила је аутоматска мерна станица у Омладинској улици у Ужицу, која се налази у државној мрежи Агенције за заштиту животне средине, а доступни су у Годишњем извештају о стању квалитета ваздуха у РС, преко xЕцо апликације и приказани у скраћеном извештају Националне Еколошке Асоцијације о квалитету ваздуха:
• У 2021. години средња годишња вредност концентрација ПМ 10 честица износила је 46 µг/м³, у 2022. години чак 60,9 µг/м³, што је за преко 50% више од максимално дозвољене вредности од 40 µг/м³.
• У 2021. години средња годишња вредност концентрација ПМ 2,5 честица износила је 32 µг/м³, а у 2022. години 41,1 µг/м³. Средња годишња вредност концентрација ПМ 2,5 честица у 2022. години била је за 60% већа од максимално дозвољене (40 µг/м³), а више од 8 пута већа од препоруке Светске здравствене организације (5 µг/м³).
• Број дана са концентранцијом ПМ 10 честица већом 50 µг/м³ у 2021. години износио је 99, док је у 2022. години Град Ужице био рекордер у Србији, са чак 160 дана прекорачења од максимално дозвољених 35 дана годишње.
• Објашњење за ниже вредности концентрације загађујућих честица од уобичајених током 2021. године је прекид рада аутоматског детектора суспендованих честица и његов сервис у периоду од 1.9. до 16.10.2021.
На основу наведених чињеница јасно је да становници Ужица и даље дишу прекомерно загађен ваздух, као и да није тачно да постоји јасан тренд побољшања квалитета ваздуха у Ужицу, односно да досадашње мере нису дале потребне резултате у заштити здравља градјана. Поставља се логичко питање: Шта је тачно напредовало ако је број дана са прекомерним загађењем у 2022. за 60% већи него у 2021. години? До закључка да спроведене мере нису дале резултате дошла је и Државна ревизорска институција у свом извештају Управљање квалитетом ваздуха из децембра 2021. године.
Поред изношења непотпуних података, локална власт очигледно не разуме, или неће да разуме, економску ситуацију у којој се налазе грађани, о чему јасно говори и изјава “оно што је такође веома важно за наше суграђане цена прикључка на гас остаје непромењена у односу на претходну годину и износи 450 евра без ПДВ-а”. Поред прикључка нас гас, који је један од најскупљих у Србији, једно домаћинство мора да инвестира још око 2.500 еура да би почело да користи гас као енергент. Платежна моћ становништва је таква да је ова инвестиција недостижна за највећи број домаћинстава у Ужицу, па ће нам овим темпом и обухватом досадашњих мера требати најмање 30 година да се сва ложишта преведу на гас.
Грађанска читаоница “Либерграф” подсећа градску власт да је право на здраву животну средину и информисаност о стању животне средине уставно права грађана, а да су праћење стања животне средине, тачно и благовремено информисања јавности о стању животне средине и учешће јавности у одлучивању о животној средини законске обавезе свих органа јавне власти, па и локалне самоуправе. Позивамо локалну самоуправу да у поступак ревизије Плана квалитета ваздуха и Краткорочног акционог плана заштите ваздуха укључи што већи број грађана, представника привреде, организација цивилног друштва, стручну јавност, као и да се не оклева са предузимањем коренитих мера за смањење загажења ваздуха, уз бригу да буџетска подршка буде усмерена ка домаћинствима којима је помоћ заиста и потребна.
У Ужицу 05.04.2023. године
Владан Синђић
Грађанска читаоница “Либерграф”
