Удружење визуелних уметника Ужице и Галерија Рефлектор започињу нову излагачку сезону у простору бивше касарне „4 Пук“, месту које је захваљујући напору самих уметника али и локалне заједнице постао једна од најактивнијих и најзначајнијих неинституционалних излагачких простора на целој територији Србије. Сезону у Галерији Рефлектор отварамо 29. априла 2023. године у 19х са две самосталне изложбе уметница из Републике Српске: Борјана Мрђа „Декоративна сопства“, Јелена Вучић „С оне стране невидљивог“ У простору галерије Рефлектор која се налази у улици Милоша Обреновића 11 у Ужицу, на простору некадашње касарне, одржаваће се и многобројни програми у наредним месецима који ће окупити актере са домаће али и иностране културне и уметничке сцене. Поред уметница које отварају излагачку сезону своје пројекте у овој сезони ће представитии следећи уметници и уметнице: Соња Лундим (Шведска), Јован Достанић, Мина Ракиџић, Катарина Радовић, Валентин Варга, Јелена Владушић, Невена Милосављевић, Ђорђе Станојевић, Група аутора: Милица Дукић, Владимир Илић, Горан Аугустинов, Предраг Узелац, Небојша Лазић, Јасна Гулан Ружић, Милован Даговић, Класа Thomas Zipp-Rezidencija (Немачка), Д.А.Цалф (Аустралија), Ален Алигрудић (Данска), Немања Атанацковић (Велика Британија) две групне изложбе: „Доба обнове“ (изложба локалних младих уметника са гостима) и изложба „Линија” уметника из Републике Српске где ће се представити следећи уметници: Игор Бошњак, Ненад Малешевић, Миодраг Манојловић, Младен Миљановић, Бранислав Шарчевић, као и Фестивал савремене уметности- Видео парк који ће се одржати у јулу месецу. Овогодишњи програм Галерије Рефлектор реализује се уз подршку програма Култура за демократију (ЦФД) који пружа подршку независној културној сцени у Србији – да користећи културу и уметност, подстиче критичко и креативно размишљање о друштвеним темама које су од важности за локалне заједнице. Такоде, ЦФД пројекат подстиче сарадњу актера на независној културној сцени, креирајући на тај начин простор за промоцију плуралистичких вредности и интеркултуралног дијалога у Србији. Прва фаза пројекта траје од октобра 2021.године до фебруара 2025. подржава га Влада Швајцарске, а спроводи Хартефакт фонд. ДОБРОДОШЛИ!
Борјана Мрђа
Декоративна сопства
Умјетнички пројекат ”Декоративна сопства” истражује матри-насљеђе кроз преиспитивање историјских, појавних и материјалних својстава хаљине. Хаљина је носилац индивидуалног и колективног идентитета. Она је површина/текстура која обавија тијело у одређеном времену, мјесто је сусрета интеријера и екстеријера, индивидуе и друштва, мјесто уписа колективних догађаја и интимних доживљаја, танка опна која прикрива природу од цивилизације. Истраживање ове теме траје шест година и иницирано је преузимањем предмета породичног насљеђа од моје баке. Одвија се у медију сликарства, цртежа, дигиталног цртежа, те у форми видеа и анимације које су у почетној истраживачкој фази кориштене у својству алата документовања. Биљежим разноврсна сазнања од визуелних и текстуалних до искуствених, а везаних за појаву (индивидуалне и колективне) ”тјелесне слике” која варира и поприма различите форме у међуодносу текстила и тијела. Ближе ме занимају импликације односа цивилизације и ”природе човјека” из онтолошке позиције те покушавам визуализовати ове комплексне дискурсе. Слојевити увиђаји се одвијају у институционалним и приватним оквирима те задиру подједнако у интимне и историјске околности везане за одређени текстил, хаљине које су ”остале” без својих тијела, а имају потребу препричати важна животна искуства. Проблеми и питања која се током процеса намећу су смисао чувања и могућност отварања генеративних својстава ”текстила прошлости” и његове улоге у креирању идентитета будућности. Процес даљег критичког промишљања и сумирања прикупљених материјала истраживања отворио је простор за надградњу приступа самом умјетничком раду у форми видео и звучних инсталација. Теоријски дио истраживања одвија се у пољу филозофије и историје умјетности кретањем кроз области етике, онтологије, метафизике и феноменологије, прецизније кроз радове филозофа и умјетника повезане пропитивањем појмова бестјелесности, празнине и етичких својстава материјализације цивилизоване стварности. Ове теоријске резултате трансгресирам у тијело умјетности у виду активације квалитета ”генеративне празнине”, рециклаже и промјене намјене текстила на различите начине кроз сваку појединачну цјелину датог циклуса. Текстил је кориштен као полазиште, база или локус специфичне ”тјелесне слике” простора и времена. Раван која повезује појмове и форме индивидуалног, колективног и универзалног.
Јелена Вучић
С оне стране невидљивог
Захваљујући специфичностима изложбеног простора, дошли смо до тачке у којој не видимо само умјетност, већ простор сједињен са изложеним дјелима. Спољашњи свијет не смије да улази у галерију; све је запечаћено како би се стекао утисак кохерентности и јединства. Управо због ових карактеристика, галерија се може посматрати као орган који самостално функционише. Подијељени цртежом „Ни изнутра ни споља“, зидови галерије постају „прокрвљени“ розе бојом мембране материце која има тежњу за пролиферацијом. Цртеж својом дужином и динамиком упућује на беспочетност материце из које се изнова рађају нови животи. Овако оживљена површина зида постаје локус, више није само пасивни носилац умјетности, већ, такође, површина галерије пулсира као ткиво прожета естетским силама. Као да и сама ћелија ендометријумског ткива бива градивна јединица галерије. Расклопљена материца се растеже у својој флуидности између небића и бића, оностраног и овостраног. Док тече и мијења се, означава мјесто проласка између два свијета. Она поставља питање спољашњег и унутрашњег: да ли површина зида с једне стране овог цртежа припада невидљивом које још није продрло у ткиво, или пак, припада материјалном, овоземаљском свијету које почиње своје развиће доспјевши у утерус. Звукови из анимације, те дигитализовани откуцаји срца ауторке додатно наглашавају материчну скученост. Фузија звукова повећава густину унутрашњости галерије наспрам њене спољашњости, једнако као што је и утерус вискозан и љепљив према описима теоретичарке Мери Даглас. Присуство тијела дјелује као упад, али гледалац није елиминисан, он је, штавише, укључен и уљепљен у дискурсе изложене цјелине те тако заузима позицију убрзаног развоја фетуса. Овај матерични орган добија једини „излаз“ у виду рада „Усуд“ који полази из зида и као труба најављује долазак новог живота или би можда више одговарало рећи да зјапи у простору увлачећи нас у оно што се крије с друге стране зида галерије, у невидљиво и трансцендентно.
БИОГРАФИЈА
Рођена 1994. у Бањој Луци. Мастер завршила на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци 2022. године; одсјек-ликовни, смјер- сликарство. Бави се истраживањем у медију видео-умјетности, перформанса, сликарства, анимације и инсталације. Учествовала на изложбама: Пролећне изложбе УЛУС-а у Цвијети Зузорић у Београду (2022/2021), Изложбе Интеракције у Галерији Плус и Дому омладине у Београду (2021), Анима Мунди фестивал у Венецији (2019), Фестивали савремене видео умјетности ВИДЕОПАРК у Ужицу (2019/2018), Међународно тријенале проширених медија УЛУС у Београду (2019), изложбе у Арт клубу Простор (2017 ), Интернационалној радионици видео-умјетности и перформанса у Пољској (2016), Међународна изложба мозаика УЛУПУДС IX у Београду (2014), Сликарској колонији у Широком Бријегу (2016), АртЗ Фест Тузла (2016) и друге. До сада имала 5 самосталних изложби од којих издваја изложбу у Банском двору (2022), Галерији Плус (2018) и Народној скупштини у Бањалуци (2017). Добитница је више награда: за најбољи студентски рад из области Цртежа на Годишњој изложби студената сликарства прве године (2014), награда Академије умјетности за интермедијалну умјетност (2016), Награда за најбољи рад из области Мозаик на Годишњој изложби Академије умјетности (2016), Златна значка за студента генерације 2016/2017, награда Музеја савремене умјетности Републике Српске за најбоље радове на Изложби завршне године Ликовног одсјека Академије умјетности у Бањалуци (2017), те Лауреат Пролећне изложбе УЛУС-а (2021).
Рођена 1994. у Бањој Луци. Мастер завршила на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци 2022. године; одсјек-ликовни, смјер- сликарство. Бави се истраживањем у медију видео-умјетности, перформанса, сликарства, анимације и инсталације. Учествовала на изложбама: Пролећне изложбе УЛУС-а у Цвијети Зузорић у Београду (2022/2021), Изложбе Интеракције у Галерији Плус и Дому омладине у Београду (2021), Анима Мунди фестивал у Венецији (2019), Фестивали савремене видео умјетности ВИДЕОПАРК у Ужицу (2019/2018), Међународно тријенале проширених медија УЛУС у Београду (2019), изложбе у Арт клубу Простор (2017 ), Интернационалној радионици видео-умјетности и перформанса у Пољској (2016), Међународна изложба мозаика УЛУПУДС IX у Београду (2014), Сликарској колонији у Широком Бријегу (2016), АртЗ Фест Тузла (2016) и друге. До сада имала 5 самосталних изложби од којих издваја изложбу у Банском двору (2022), Галерији Плус (2018) и Народној скупштини у Бањалуци (2017). Добитница је више награда: за најбољи студентски рад из области Цртежа на Годишњој изложби студената сликарства прве године (2014), награда Академије умјетности за интермедијалну умјетност (2016), Награда за најбољи рад из области Мозаик на Годишњој изложби Академије умјетности (2016), Златна значка за студента генерације 2016/2017, награда Музеја савремене умјетности Републике Српске за најбоље радове на Изложби завршне године Ликовног одсјека Академије умјетности у Бањалуци (2017), те Лауреат Пролећне изложбе УЛУС-а (2021).
https://www.facebook.com/jelena.vucic.9
https://www.instagram.com/jelena_vucic94/
https://jelenavucic.weebly.com/
