Просечна бруто зарада за фебруар у Србији од 112.212 динара и нето од 81.359 динара у поређењу са зарадом истог месеца, претходне године, номинално је била већа 15,2 одсто, а реално мање 0,8 одсто, наведено је у најновијем броју часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ).
Раст бруто и нето зарада у јануару и фебруару 2023. године, у односу на исти период прошле године, износио је 16 одсто номинално, односно 0,1 одсто реално.
Медијална нето зарада за фебруар 2023. године износила је 62.239 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до тог износа.
Индустријска производња у марту 2023. године међугодишње је повећана 0,9 одсто, док је у фебруару тај раст износио два одсто, али тај пад је резулат скока у марту прошле године, наведено је у часопису.
У марту је наставила да брзо расте производња у сектору Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација, а заустављен је раст у сектору рударства, који је у прошлој години био најбржи.
Међугодишња стопа пораста извоза је у марту остала двоцифрена, док је вредност увоза и у фебруару и у марту била мања него у истм месецима прошле године. Поред осталог на то смањење је могло утицати и смиривање одређених увозних цена, које су у другом делу прошле године битно увећане.
У фебруару и марту 2023. године међугодишња инфлација била већа у Србији него у ЕУ, али и мања у Србији него у неким земљама ЕУ.
Међугодишња инфлација је у Србији у фебруару износила 15,4 одсто, а у марту 15,5 одсто, а у ЕУ у фебруару 9,9 одсто, а у марту 8,3 одсто.
У фебруару 2023. једино је Словачка имала међугодишњу инфлацију као Србија (15,4 одсто), а шест
других земаља ЕУ имале су већу међугодишњу инфлацију од Србије, Литванија (17,2 одсто), Пољска (17,2 одсто), Естонија (17,8 одсто), Чешка (18,4 одсто), Летонија (20,1 одсто), и Мађарска (25,8 одсто).
У марту 2023, само су четири земље ЕУ имале већу међугодишњу инфлацију од Србије, Естонија (15,6 одсто), Чешка (16,5 одсто), Летонија (17,2 одсто) и Мађарска (25,6 одсто).
Новимагазин
