БЕОГРАД – Национални дан без дувана у Србији обележава се данас, а његов циљ је да укаже на штетне здравствене, социјалне и економске последице употребе дувана, као и на значај спровођења свеобухватних мера превенције и контроле употребе дуванских производа, а у Србији годишње 19.000 особа превремено изгуби живот услед обољења и стања повезаних са пушењем.
Градски завод за јавно здравље Београд саопштио је да се Национални дан без дувана ове године обележава под слоганом „Свакога дана без дувана“, чиме се наглашава потреба за континуираним, дугорочним и одрживим приступом превенцији пушења и заштити од изложености становништва дуванском диму.
Слоган „Свакога дана без дувана“ представља позив на континуирано јачање напора у промоцији непушачког окружења, а континуирано деловање здравственог система и професионалаца унутар њега јесте кључно, али му је неопходна подршка других сектора друштва, јер се једино тако може створити окружење које систематски подстиче живот без дувана и доприноси смањењу укупног здравственог и економског терета повезаног са употребом дуванских производа.
„Смањење стопа пушења, као и изложености утицају дуванских производа, значајно доприноси остваривању дугорочних циљева у области јавног здравља и унапређењу квалитета живота становништва“, наводи се у саопштењу.
Истичу да употреба дувана и даље представља један од најзначајнијих превентабилних фактора ризика за настанак хроничних незаразних болести, укључујући кардиоваскуларна обољења, малигне неоплазме, хроничну опструктивну болест плућа и друга обољења респираторног система.
Из Градског завода за јавно здравље Београд кажу да бројна истраживања потврђују директну повезаност пушења са повећаним морбидитетом и морталитетом и наглашавају да и пасивно пушење представља доказани здравствени ризик, нарочито код осетљивих популационих група као што су деца, труднице, старије особе и хронични болесници.
Подаци из Истраживања о употреби дуванских и сродних производа међу одраслом популацијом у Србији из 2023. године, а на које се позива Градски завод за јавно здравље Београд, показују да чак 37,9 одсто одрасле популације повремено или свакодневно пуши цигарете, што нас сврстава међу земље са високом преваленцијом пушења у Европи, али и шире.
Ова навика је и даље нешто учесталија код мушкараца, мада се и код жена годинама уназад бележи растући тренд.
Највећи број пушача у Србији пуши свакодневно, њих 81,8 одсто, а сваки пети међу њима дневно попуши више од једне паклице цигарета, а овако висока заступљеност употребе дувана има озбиљне последице по јавно здравље, што се јасно огледа у податку да у Србији сваке године око 19.000 особа превремено изгуби живот услед обољења и стања повезаних са пушењем, што представља око 20 одсто свих смртних случајева у нашој земљи.
Последњих година тржиште су преплавили нови дувански и никотински производи који представљају значајан изазов у области контроле дувана, а према подацима из 2023. године, 18,4 одсто одраслих становника Србије је макар једном пробало електронске цигарте, при чему је највећа заступљеност забележена у старосној групи од 25 до 34 године (26,9 одсто).
Још алармантнији подаци долазе из последњег ЕСПАД истраживања (Еуропеан Сћоол Survey Пројецт он Алцохол анд Other Другс) из 2024. године, који дају увид да је преко половине ученика првих и других разреда средњих школа у Србији макар једном пробало електронске цигарете, а да их редовно користи више од трећине њих, што представља драматични скок употребе у односу на резултате претходног истраживања из 2019. године.
Из Градског завода за јавно здравље Београд напомињу да је заступљеност коришћења тих уређаја приметно већа међу девојчицама.
Тржиште се непрекидно обогаћује новим трендовима, а један од њих су и никотинске врећице, које је током живота пробало 8,8 одсто ученика првих и других разреда средњих школа, а редовно их користи 4,5 одсто њих, у овом случају, уз већу популарност у популацији дечака.
„Евидентан раст популарности свих нових производа последица је њихове разноврсности, атрактивног дизајна и маркетиншких стратегија које их представљају као ‘здравију алтернативу’ традиционалним цигаретама. Таква промоција често ствара лажну слику о ‘безбедности’ ових производа, чиме се потцењују потенцијалне здравствене последице и тенденциозно утиче на одлуку младих да их пробају“, наводи се у саопштењу.
Додају да научни докази показују и да је њихова ефикасност у одвикавању од пушења ограничена, па чак и контроверзна, имајући у виду да, практично гледано, омогућавају наставак никотинске зависности, а у највећем броју случајева тзв. „дуалну“ употребу традиционалних и нових производа истовремено.
Када је реч о одвикавању, Градски завод за јавно здравље Београд позива се на податке из Истраживања о употреби дуванских и сродних производа међу одраслом популацијом у Србији који указују да тек 15,1 одсто пушача озбиљно размишља о томе да престане да пуши, док скоро 60 одсто њих о томе још не размишља, а још више поражава податак да скоро три четвртине пушача (73,2 одсто), према сопственом исказу, не очекује да ће икада престати да пуши.
С друге стране, податак из 2019. године, да је у Србији само 30,1 одсто пушача добило савет од здравственог радника да престане да пуши указује на потребу за интензивирањем едукације здравствених професионалаца када је ова област у питању, како би се пружила благовремена и стручно усмерена подршка у тренуцима када је мотивација присутна.
Саветодавни рад са младима и одраслима, идентификација ризичних група и подршка у одвикавању од дувана и никотина морају бити интегрисани у све нивое превенције – од локалних програма до националних стратегија контроле дувана.
ТАНЈУГ
