Мост је некад био важна тачка караванског пута који је повезивао Златибор са Златаром, спајао беспутна планинска села.
Тек понеко у ово доба прође старим каменим мостом преко реке Катушнице у удаљеном златиборском селу Дренова, десетак километара од Сирогојна. До моста с једне стране долази асфалт, али с друге излази макадамски, шумски пут. Поред је чесма питке воде, озидана давно када и мост.
Овуда с времена на време наиђу рабаџије са запрегом или какав теретњак када из густе шуме извлаче дрвну грађу. Понекад савремена навигација наведи возаче туристе да овим правцем, не знајући за шумски пут, крену ка оближњем Љубишу у познате ресторане укусне пастрмке. Речју, сада се овај прелаз ретко користи. Веле Златиборци да је ту ћуприју време прегазило.
А некад је био важна тачка караванског пута који је повезивао Златибор са Златаром, спајао беспутна планинска села. Све док новији и шири пут преко околних брда, према Гостиљу и Љубишу, није саграђен.
Траса „царског друма”
До пре пола века кроз Дренову су ишла и возила и запрежна кола, па даље низ Рзав (у који се Катушница улива) и потом у већа места. Постоји предање да је та траса деоница давнашњег „царског друма”, главне саобраћајнице османског доба која је повезивала Сарајево преко Златара и Сјенице с Цариградом.
Мало је записа о историјату камене ћуприје на Катушници. Када је направљена, да ли је овде била каква пре ње, па се зарушила, а ова је сменила, од каквог камена је грађена… Рекоше у Дренови да о томе најбоље зна 78-годишњи житељ Јован Радовић, трговац у пензији, чија је кућа малтене на мосту. У разговору за „Магазин” испричао нам је оно што зна.
– Овом мосту ускоро ће цео век, направљен је 1935. године. Грађа за њега стизала је из Муртенице, а црвени камен, и сада очуван, из мајдана у Сирогојну. Постоји прича да је тада тек направљени мост срушила набујала река, али да је у другом покушају било успешније када га је пројектовала нека Зорка из Чачка. Ово њено дело стамено је и данас – казује Јован.
Тим старим путем од Златибора према Златару некад су редовно пролазили путници, путари, рабаџије, дрвосече, запрежна и остала кола. Сви су се обавезно задржавали у малој кафани која је овде радила. Целокупна дрвна грађа за Ваљаоницу бакра, направљену педесетих, прешла је преко моста, прича наш саговорник и додаје:
– Али када је пре пола века направљен нови пут за Гостиље, ова траса, мада краћа, и с њом камена ћуприја, губе на значају. Не кажем да је сав саобраћај замро, али није као некад. Сада они што секу шуму пролазе камионима и тракторима, а понекад, као за минуле васкршње празнике, буде и туриста које навигација наводи на краћи пут ка Љубишу. Било је раније и аутобуса с екскурзијама које сам вратио одавде да не иду шумом, опет због навигације.
Поред ћуприје је чесма из 1940. године са живом водом која, каже Јован, помаже здрављу. Знају то неки па дођу с балонима да наточе. Веле у Дренови да је штета што се овако добра вода недовољно користи.
А то село живописно и мирисно, слабије насељено (стотинак житеља), за нека давна времена се везало (из предратног доба су и мост, чесма, зграда школе). Бисерно чиста река Катушница, која у горњем току сакупља воду неколико мањих златиборских водотокова, душа је невелике Дренове. Однедавно је на реци уређено лепо купалиште Бук, које лети привлачи туристе из центра Златибора. То је шири вир, природни базен са слаповима окружен стенама и густом шумом. Простор око купалишта уређен је пешчаном плажом, на којој су посетиоцима доступне лежаљке и сунцобрани. За очување и промоцију овог локалитета стара се туристичко удружење „Бук Дренова”, основано уз подршку Иновационог бизнис центра „Златибор”.
Катушница одавде тече незагађеним пределима изузетне лепоте према ариљском крају и тамо се улива у такође бисерно чисту реку Рзав. У води Катушнице пливају поточна пастрмка и мрена, зато привлачи риболовце с разних страна. Околне шуме скривају срне, зечеве, фазане, птице певачице, док су ливаде око реке богате лековитим биљем (кантарион, мајчина душица, нана). Има и дивљег дрена по коме је, кажу, село Дренова добило име. За њене становнике некад се говорило да су здрави као дрен.
Позната по столарима, ковачима, зидарима
У давној прошлости Дренова је била позната по врсним занатлијама: столарима, ковачима, зидарима. Умеће дреновачких мајстора прочуло се, овдашњи столари правили су столарију, намештај, бурад, каце, алате од дрвета .Једна прича овако је записана: „Дреновчани су познати као бистри и окретни људи, здрави као дрен. Из овог села су добре занатлије, учени људи, док су они из Жељина и Сирогојна добри свирачи.”
У наше доба овде је мало мајстора, традицију чува тек понека савремена столарска радионица. Ипак, село с лепим купалиштем Бук, у чијем ширем окружењу су Гостиљски водопади, најдужи зип-лајн у Љубишу, занимљиво Сирогојно и Височка бања, сада је превасходно погодно за сеоски туризам.
О школи је „Политика” писала пре 89 година
Школа у Дренови прављена је пре Другог светског рата, о чему је поводом њеног завршетка тада, уз слику школске зграде, писала „Политика” (од 18. октобра 1937): „На свечан начин освећена је нова зграда основне школе у селу Дренови, у срезу златиборском. Грађење школе започело је пре пуних седам година и довршили су је сами сељаци”, бележи та вест. А наш ововремени саговорник Јован Радовић помиње сећање у селу да је највећи дародавац био ђенерал из овог краја Крста Смиљанић који је обезбедио 10.000 црепова да се покрије зграда школе. – Некад је имала пуно ђака, али шездесетих није било учитеља, јер нису хтели да пешаче издалека. Због тога је касније школа престала с радом, одавно је затворена – додаје Јован.
Златиборске вести/Политика.рс