Српско тржиште рада се већ годинама уназад суочава са различитим проблемима, а дефицит одређених струка је константан – најтраженија занимања у Србији нису само стручњаци из области ИТ-ја, као што бисте помислили на прву руку. Истина је да је потражња за њима још увек висока, али постоји доста делатности помоћу којих бисте могли да зарадите одлично, а да немају никакве везе са ИТ сектором. Хајде да видимо какво је стање на тржишту, и која су то веома тражене професије код нас.
Софтвер девелопер и аналитичар података су најтраженији стручњаци
Софтвер девелопери су најтраженији стручњаци код нас (али и шире) већ годинама уназад, а њихове плате су дефинитивно међу бољима у Србији. Просечна нето плата за ову позицију износи 1.379 евра, а сениори могу зарадити и преко 2.000 евра. Иако је вештачка интелигенција (АИ) узела маха у претеклих пар година, то није много утицало на добре, искусне девелопере. Истина је да једноставније проблеме у данашње време може рештити и АИ, те је обим посла за почетнике нешто мањи у 2025. години, али девелопери са озбиљним знањем су још увек у потражњи. Примера ради, доста су тражени девелопери вешти у отклањању грешака.
Аналитичари података су неопходни многим фирмама, јер је њихов посао значајан за креирање и оптимизовање стратегија, као и прилагођавање тржишним условима. Њихове плате су доста сличне програмерским, а битно је знати да су аналитичари података потребни и фирмама које нису у ИТ сектору, те се огласи за ову позицију често могу наћи, и нема назнака да ће се то променити у овој години.
Не заостаје ни потражња за креаторима дигиталног садржаја
Као и када су у питању програмери сениори, вештачка интелигенција није још увек успела да замени креаторе садржаја – ипак је људска креативност неопходна за добро обављање овог посла. Чак и на нашем малом тржишту, ова позиција је веома тражена неколико година уназад јер се практично свака фирма мора представљати и рекламирати на интернету. Као и позиције из области ИТ-ја, ово занимање је веома популарно међу младима.
Занатлије су најтраженија занимања у Србији за 2025. – нема интересовања, иако су ови послови добро плаћени
Многи ће се изненадити висином зараде занатлија у Србији – оне углавном иду изнад 100.000 динара. Ипак, ако сте у скорије време покушали да дођете до доброг водоинсталатера или електричара, биће вам јасно зашто је то тако. У Србији мајстора практично да нема, а делује да млади уопште нису заинтересовани за овакве послове, иако су они због високе потражње веома уносни. Ђаци осмаци се данас ретко одлучују за стручне школе, и многи смерови су празни, а неки и трајно угашени. Искусни мајстори често одлазе у иностранство, где је зарада још боља.
Фале нам водоинсталатери и аутомеханичари, али и многе друге занатлије
Према подацима сајта за запошљавање Инфостуд, на првом месту листе дефицитарних занимања по висини просечне зараде налазе се водоинсталатери, са просечном платом од 125.000 динара месечно. Пре коју годину, на сајту је чак освануо оглас за посао који је нудио плату од скоро 2.000 евра и који је брзо постао виралан. Ипак, нема довољно људи који се баве овим занимањем. Они који су стручни и раде самостално често могу да зараде и већу цифру – имајте у виду да једна посета мајстора може да кошта од неколико хиљада динара па све до 60-70 евра.
Скоро иста ситуација снашла је аутомеханичарску професију – млади нису заинтересовани, а исељавање стручног кадра у иностранство не престаје. Смерови за аутомеханичаре у стручним школама су скоро празни, а они који се и одлуче за ово занимање, углавном се школују ванредно. Због високе потражње, зарада аутомеханичара лако може да премаши 200.000 динара месечно. Поред ових, многа друга занатска занимања су у тешком дефициту у Србији: електричари, молери, бравари, столари, вариоци, и керамичари. Посебно уносан је и посао мајстора за климе, којих исто нема довољно на нашем тржишту.
Нема ни довољно пекара и месара, а угоститељски радници су увек у дефициту
Пекар и месар нису популарна занимања у данашње време. Конкурси за раднике у пекарама могу се наћи на сваком ћошку, али младима то није примамљива професија. Иако многима делује да се од тог посла не може довољно зарадити, истина је да се плате пекарских радника крећу од 80.000 динара за најједноставније позиције па навише. Посебно је тешко наћи мајсторе за бурек, а ова позиција може бити плаћена и до 120.000 динара.
Сличне неприлике задесиле су и месаре – раднике је веома тешко наћи. Када је у питању угоститељска индустрија, овде увек постоји потражња за радницима, посебно када у туристичкој сезони наши људи одлазе на рад у иностранство. Од конобара до менаџера и кувара, огласа увек има, а плате расту из године у годину. У Београду је минимална зарада конобара око 65.000 динара – то јесте мало, али треба имати у виду да у бољим ресторанима и кафићима цифра може бити дословно дупло већа.
Изненађујуће је и да нам фали фризера
Фризерска професија је у Србији дефицитарна. Овај податак је изненађујућ, посебно када имамо у виду да је број фризерских салона доста велики – ипак, управо је у томе проблем. Већина фризера отвара своје салоне у којима им често треба додатних радника, те је тешко наћи људе који ће да попуне те позиције. Ова делатност, као и остале занатске, није популарна међу младима. Ситуација је иста као и у осталим занатима – не делује као да је решење проблема дефицита радника на помолу.
Нова економија
