Полазак у први разред представља важан корак како за дете, тако и за родитеље. Док малишани ову промену најчешће доживљавају као узбудљиво искуство, одрасли се суочавају са бројним дилемама, од тога шта дете треба да зна, до питања како изгледа тестирање и колико је дете, заправо, спремно за школу.
Искуства родитеља који су недавно прошли кроз овај процес показују да тестирање није стресно како се често мисли, али је пажљиво осмишљено како би се добила реална слика способности детета.
Како изгледа тестирање
Једна од мајки описује прве задатке са којима се дете сусреће.
Тест обично почиње препознавањем и именовањем предмета са слике. Дете, на пример, види нацртане ствари попут шешира, ваге, аутобуса или шала и треба редом да их именује. Након тога следе задаци који укључују координацију и логичко размишљање:
– Дете повезује тачкице које формирају одређени лик, а потом добија задатак да прецрта слику – рецимо кључ на мрежи испод.
Посебан акценат ставља се и на говор и изражавање:
– Добије једну илустрацију, на пример разбијен прозор и дечака са лоптом, и треба да исприча причу својим речима – навела је мајка једног дечака.
Задаци укључују и објашњавање функције предмета. Када именује предмет, дете треба и да објасни чему служи. На пример: „Шта је сат и чему служи?“
Осим тога, проверавају се основни појмови и сналажење. Дете сортира облике по боји, величини и облику, броји елементе, препознаје шта је горе, доле, лево, десно.
Познавање слова може бити део тестирања, али без притиска, јер циљ није проверавање знања у класичном смислу, већ процена дететовог развоја.
Разговор са стручњацима
Процес укључује и разговор са психологом и педагогом. Док родитељ одговара на питања о дететовим навикама и развоју, дете добија задатак да нацрта породицу. Гледа се и колико брзо црта, али и детаљи – на пример, да ли су нацртани сви прсти.
Након тога, педагог са дететом ради додатне задатке. Проверава се бројање, сабирање, познавање животиња, воћа и поврћа.
Једна мајка истиче и емотивну страну овог искуства:
– Лука се расплакао јер није знао поврће. Тада су ми рекли да треба да научи да не мора увек да буде најбољи и да зна све – рекла је.
Друга мајка поделила је слично искуство:
– Мила је прво била код психолога и радила задатке слагања слика. Није деловало једноставно и мислила сам да неће моћи, али ме је изненадила.
Додаје и да је дете самостално обављало задатке код педагога:
– Рекла ми је да је читала, бројала, сабирала, показивала боје, па чак и скакала. Питали су је и за појмове као што су лево, десно, горе, доле.
Шта се заправо процењује
Иако родитељима може деловати као тест знања, стручњаци заправо процењују ширу слику развоја детета – емоционалну зрелост, социјалне вештине, говор, моторику и логичко размишљање.
Циљ није да дете „положи“, већ да се процени како размишља, комуницира и сналази се у новим ситуацијама.
Припрема без притиска
Стручњаци саветују да се деца не оптерећују припремама. Родитељи често имају већу трему од деце, а та нервоза лако се преноси.
Детету је довољно објаснити где иде и шта ће радити, без стварања притиска. Најбоље резултате даје опуштено дете које нема страх од грешке.
Како наглашавају психолози, припрема за школу не почиње пред тестирање, већ од најранијег детињства – кроз игру, разговор и свакодневне активности. Зато је ово тестирање више прилика да се дете упозна, него да се оцењује.
Извор: телеграф.рс