И овог јутра Чачане је као годинама уназад пробудила првомајска будилица, а улицама града на Морави проломили су се звуци трубе Дувачког оркестра КУД „Абрашевић“. Ова традиција траје дуже од седам деценија и сећа на нека прошла времена, када је будилица била много масовнија и трг био мали за све оне који су желели да слушају трубаче.
– Ја сам са овом екипом од 2015. године и изузетно ми је задовољство што сам са њима и што и даље одржавамо традицију. У мањем броју, додуше, али битно је да се она не прекида. По причи мог оца и мог деде, то је некад било много масовније, и што се тиче људи, а и музичара. Некад се ишло и пешке и камионом, музичара је било на претек, каже за РИНУ музичар Илија Стефановић.
Ова јединствена будилица почела је на градском тргу, а потом се наставила главим градским улицама.
– Обавезно идемо испред кафане „Цар Лазар“, где се налази табла са три осмице, која је заправо симбол 1. маја, јер су текстилни радници у 19. веку тражили своја права, а та табла значи – осам сати рада, осам сати одмора и осам сати културног уздизања. Тако да ћемо ту одсвирати „Интернационалу“, песму која је обележила тај покрет и борбу за права радника, каже Илија.
Прва будилица у организацији КУД ‘Абрашевић’ одржана је 1953. Године и од тада се ова лепа традиција чува и поштује. Старији Чачани се присећају како је прослава Првог маја изгледала пре неколико деценија, на неколико локација пекло се прасе, уживало у дружењу и одмору на нерадни дан.
– Првомајски уранак био је омиљени догађај у животима многих. Са звуцима трубе смо се будили, излазили на трг, а касније настављали до излетишта са пријатељима. Видим да се и данас Први мај прославља на многим излетиштима, али некад је то било много другачије и имало већу симболику. Надам се да у годинама које долазе нећемо заборавити нашу традицију, каже седамдесетогодишњи Миленко Јанковић.
РИНА