Ужице – Сабијено у котлини, Ужице је већ пола века град солитера. Поједини сежу небу под облаке, у сваком су десетине станова. Наравно, и подрумски простори, неки уређени за привремена склоништа у социјалистичко доба, док је владала парола СФРЈ о општенародној одбрани и друштвеној самозаштити, те о могућем нападу агресора споља. У поједине уређеније подруме станари су се спуштали с краја деведесетих када су на Србију падале бомбе НАТО-a.
Има у Ужицу, истина, и ретких солитера где су ти подрумски простори очувани за првобитну намену. Они који су у њих улазили причају да по уређености предњаче зграде у Крчагову (изнад ОШ „Слободан Секулић”), где има кревета, приручне опреме, вентилације и других услова за нужни смештај већег броја људи, затим поједине у Топличкој улици, као и једна од највиших вишеспратница на Алексића мосту, са слично уређеним склоништем. Реч је углавном о здањима са становима за војна лица („војне зграде”), где су се боље поштовали некад прописани стандарди. Оне су, ипак, изузеци који потврђују правило о недовољном броју и неприпремљености подрумских простора за случај да „ђаво дође по своје”.
За разлику од њих, многи други ужички стамбени објекти могућа склоништа имају само на папиру. Ту тему деценијама овде нико не отвара, у јавности се није чуло ни за какву акцију организовану како би се неодговарајући простори привели таквој намени. Стога су слабе наде да ће и сада, кад је наједном отворено питање склоништа, ова прича донети искорак у том смислу. Сматра се, изгледа, да у нашем брзом животном ритму од одбрамбене превентиве има знатно пречих дневних брига и послова.
А кад питате Ужичане где би се најрадије склонили у случају каквог напада, одговор упућених гласи – у „рупу” укопану у брдо. То је, уствари, овдашњи популарни назив за производни погон фабрике „Први партизан”, који се користи од 1980. године. Писали смо да је ту читав сплет подземних ходника и просторија, грађен у Титово доба да ту, подаље од погледа обичног света, стотине људи ради на производњи муниције (углавном спортске и ловачке). И то уз вештачку светлост, ваздух који се убацује, сталну климатизацију, одређену влажност. Опстао је и у ово доба тај производни погон, с тим што је недавно добио савремену замену (новосаграђени спољни објекат) која доноси безбеднију производњу и мање трошкове, јер сложене системе за обезбеђење радних услова у „рупи” треба непрекидно ангажовати и одржавати. Зато овај подземни простор у брду, са блиндираним улазним вратима, дугим ходницима, тунелима попут лавиринта, зналци сматрају потпуно заштићеним од класичног ракетног напада, те стога и најпогоднијим склоништем.
Бранко Пејовић
