САЛЕМ КАЗАХСТАН! НАУРИЗ КУТТИ БОЛСИН!
Казахстан слави пролећни празник Науриз 21-23. марта. „Науриз симболизује обнову и препород, просперитет и јединство. У преводу са персијског (фарси), реч Науриз значи „нови дан.“ На овај дан се одржавају национални културни и спортски догађаји у свим регионима Казахстана, стилизована етно села и разни сајмови. се организовани.
Науриз није само државни празник у Казахстану који се слави три дана, већ га УН признају и као међународни празник. Науриз се слави у свим земљама Централне Азије, као и у Грузији, Индији, Ирану, Кини, Турској и многим другим земљама света.
У Казахстану пролеће потискује зиму и у потпуности заузима своје место 21. марта – на овај посебан дан се слави светли празник Науриз, који обележава не само пролећну равнодневицу, већ и обнову природе. Науриз у Казахстану симболизује плодност, пријатељство и љубав. На овај дан људи се облаче празнично, иду у посету породици и пријатељима и упућују лепе жеље. За источне народе Науриз је исто што и Нова година, јер се оба празника сматрају весницима новог живота.
Науриз је празник који је почео да се слави пре појаве ислама, он се слави код источних народа у знак сећања на паганска веровања, када су њихови преци веома поштовали култ природе. Тако у северној Индији славе Лори – дан краја оштре зиме, у Египту се почетак пролећа зове Зхам ен-Нессим; у Израелу славе Ту Бишват – крај кишне сезоне, на Исланду је Сумарсдаг – дан доласка лета. Науриз не припада религији, на данашњи дан широм Казахстана људи певају и играју, а такође учествују у народним играма и празничним свечаностима..
Присуство традиционалног јела Науриз-коже на свакој свечаној трпези сматра се незаменљивим на Науриз. Казахстанци верују да се на празник Науриз треба добро најести овог јела, како би цела година прошла у изобиљу. Науриз-коже је издашна, богата супа која се припрема од седам састојака: месо, вода, брашно, путер, просо (може се заменити пиринчем или кукурузом), со и млеко. Свака компонента јела симболизује један од седам принципа живота: напредак, успех, срећа, богатство, здравље, мудрост и небеско покровитељство. Науриз је генерално пун симбола. Дакле, број седам има посебно значење у прослави Науриза – седам састојака у Науриз-коже, који се затим сипа у седам чинија и ставља испред мудрих стараца -аксакала. Свако мора да позове седам гостију у свој дом, а обавезно и да сам посети седам кућа.
На празник Науриз пију се кумис, ферментисани млечни напитак од кобиљег млека. Традиционално, на овај дан људи честитају речима „Коктем туди!“ На Науриз се организују импровизована такмичења духовитих песника, које у Казахстану зову акини; Празник није потпун без националних такмичења, укључујући народно рвање „Казакша курес“, логичку игру под називом „Тогуз Кумалак“ и, наравно, коњичке игре „Киз-Куу“ и „Бајга“. Глумци изводе позоришне представе и скечеве на улици. Још једна древна традиција прославе Науриза, која се поштује до данас, зове се „алтибакан“ – девојке и момци се окупљају да ћаскају и љуљају на љуљашкама.
Сваки народ има своје омиљене инструменте. Један о таквих инструмената, који спаја све народе Велике Степе који говоре туркијским језицима, то је домбра.
Домбра – то је симбол музичке културе казашког народа и национални код. Она од давнина прати казашки народ у моментима радости, тријумфа и победа. Звуцима струна и мелодије „кјуи“ са колена на колено преносе се културне вредности и традиција казашког народа. Кјуи су се стварали на основу казашких легенди, епских прича, бајки, под непосредним утиском од контакта са људима, са звуцима природе
- Једно од најпопуларнијих дела казашког композитора Курмангази (1818–1889) – које бисмо хтели да вам представимо, назива се „Адај“. Од привх нота оо плени слушаоце. За младе музичаре који свирају на домбри, извођење ове мелодије представља посебну радост.
Познати кјуј „Адај“, изражава бунтовни и борбени дух древног казашког племена Адај, заузима посебно месту у опусу композитора Курмангази. Овај кјуј сачувао је не само ратнички и бунтовни дух казашког народа, већ и ритам коњског галопа, посебну енергетику која уздиже дух народа. Кјуј композитора, као и његова наредна дела, постали су за народ знамење борбе и симбол слободе. Курмангази је опевао језиком домбре херојство Адајаца, неуморни дух слободе.
Photo credit: kazpravda.kz.