У јеку помаме чувања фотеља, које су већ одавно срасле са градоначелницима широм Србије, као једну од интересантнијих пинг понг „дебата“ (интерног пребачаја одговорности пред медијима) поменули бисмо медијску „дебату“ између градоначелника Чачка Милуна Тодоровића и градоначелнице Ужица Јелене Раковић Радивојевић.
Док се са моравичке стране гласно, здушно, могли бисмо рећи и бахато, чује груб и самоуверен Милунов глас да је проширење депоније Дубоко готова ствар, да су сви оснивачи једногласни при тој одлуци и да је документ потписан у присуству ресорне министарке Ирене Вујовић само шездесетак километара западније, у некадашњем граду, а данас Ужицу, осећала се сасвим другачија енергија – очи пуне суза, срце пуно боли и несвакидашње смеран, уплашен и тужан глас градоначелнице Ужица која нам, након блокада ужичког смећа 4. новембра, саопштава да грађани њеног града нису за проширење, га грађани њеног града не желе више да буду центар сметлишта западне Србије и да ће она лично тај апел упутити горе поменутој министарци као и Влади Републике Србије.
Обзиром да се све то одигравало у релативно кратком периоду, а да се “забринута” градоначелница након Милунове јасне и “победоносне” изјаве ућутала као да се утопила у кожу своје фотеље, нама остаје закључак да су пинг понг „дебате“ уствари куповина времена, јер фотеље на којима седе више не могу да поднесу терет неповерења грађана, лажи и манипулација.
Због свега наведеног, а позивајући се на изјаву Милуна Тодоровића дату Озон Пресу 27. новембра, где је експлицитно речено да су свих 9 оснивача, уз град Ужице, потписали сагласност за проширење, а како још увек нисмо успели да добијемо деманти од Јелене Раковић Радивојевић, послали смо упит Министарству заштите животне средине да нам као информације од јавног значаја проследе извештај са састанка као и потписане документе, што су у законској обавези да ураде, након чега ћемо изаћи у јавност са информацијом ко је обмањивао своје суграђане и чија фотеља је један корак ближе краху.
„Да (НЕ) дишемо Дубоко“
