Пријепоље/Бродарево – Да је могуће живети од пољопривреде и остати на селу, потврђује пример Љубисава Гојаковића, који је након школовања у Београду одлучио да се врати у родни крај и започне сопствену производњу.
На више од 20 ари под пластеницима, Гојаковић данас производи расад парадајза, паприке, краставца, диње и тикви, које пласира на пијацама у Бродареву и Прибоју, али и широм пријепољског краја. У његовим пластеницима ових дана је пун интензитет производње.
– Овде тренутно имамо око 6.000 саксија краставаца, парадајза, лубеница, диња и тиквица. Ту су и контејнери који тек треба да се пикирају, па очекујемо да укупна производња достигне између 12 и 13 хиљада садница ове године“, каже Гојаковић за РИНУ.
Како објашњава, производња расада у великој мери зависи од временских услова, нарочито температуре.
– Све зависи од температуре, посебно од ноћи. Ако су ноћи хладне, а дани топли, биљка доживљава шок и спорије напредује. Када се температуре уједначе, тада биљка крене да буја. Сада су ноћи топлије и то се одмах види – биљке су кренуле у пун раст“, истиче он.
У производњи користи углавном хибриде, али не одустаје ни од традиционалних сорти.
– Највише радимо хибриде попут Аматиа и Оптиме, који су се показали најбољим за наше поднебље. Поред тога, гајимо и домаће сорте као што су воловско срце, медено срце и јабучар, али у мањим количинама, јер се на тржишту највише траже хибриди“, каже овај млади пољопривредник.
Осим повртарске производње, Гојаковић је ове године проширио газдинство и на друге културе.
– Посадио сам око 2.000 садница раног купуса, а планирамо и проширење производње за јесен. Имамо и кромпир – ове године сам набавио око 200 килограма семенског кромпира. Радимо и тикве, тиквице и бундеве, а имамо и мини фарму свиња, па део производње користимо и за њихову исхрану“, објашњава он.
Један од највећих изазова у производњи, ипак, представља вода. Гојаковић се тренутно ослања на сопствени извор, али су сушни периоди већ показали колико тај ресурс може бити неизвестан.
– Имамо нашу воду на око шест метара дубине, користимо је већ деценијама и потпуно је исправна за пиће. Међутим, прошле године је већ у августу почела да пресушује. Немамо још увек градску воду, а и када дође, она ће бити за домаћинство, не за наводњавање. Ако буде проблема, сналазићемо се имамо реку и Лим, па ћемо пумпама доводити воду“, каже Гојаковић.
Упркос свим изазовима, овај млади домаћин истиче да се од пољопривреде може живети, уз много рада и одрицања.
– Ово је моја плата. Немам други посао и живим од овога. Не може човек да се обогати, јер немам велике површине, али може нормално да се живи. Ово је, како ја кажем, фабрика под ведрим небом – пуно рада, али и слобода. Сам си свој газда, организујеш време како хоћеш и не зависиш ни од кога, поручује Гојаковић.
Извор: РИНА