Косовски мит треба заштитити у Унеску као нематеријално културно добро. Тиме би се спречили Албанци на Косову и Метохији да присвоје Видовдан и Косовски бој који представљају темеље српског националног идентитета.
Ово предлажу саговорници „Новости“ које смо замолили да прокоментаришу најаву да ће Албанци 15. јуна одржати „Комеморацију на Газиместану“ како они називају Косовску битку, чиме су са отимања манастира прешли и на фалсификовање и присвајање историје.
Према најавама, догађај организује Општина Обилић на чијем челу је градоначелник из Куртијевог „Самоопредељења“ Хаљиљ Тачи, а за датум одржавања изабран је 15. јун по јулијанском календару који се поклапа са 28. јуном по грегоријанском календару.
Стручњаци са којима смо разговарали истичу да би у заштити косовског мита пред овом светском организацијом држава могла да се позове на то што већ имамо заштићену славу као наше наматеријално културно добро још од 2014. године.
– Видовдан није крсна слава, али га поједине породице ипак славе као своју породичну славу. Такође, у српској традицији Видовдан је пре свега велики верски и духовни празник Српске православне цркве, посвећен Светом кнезу Лазару и светим мученицима пострадалим у Косовској бици. Истовремено има и шире значење као црквени празник, верски и духовни, уз то што је и национални и заветни дан, дан сећања идентитета и историјски празник везан за Косовску битку – наводе наши саговорници.
А за најаву да ће Албаци одржати „Комеморацију на Газиместану“, академик Славенко Терзић каже да би на први поглед овом вешћу требало да се баве теоретичари апсурда.
– Они који су последњих неколико векова били ударна песница Османлија против Срба и других хришћана на Балкану сада славе велику српску битку против Османлија – истиче Терзић за „Новости“.
Али, каже он, вест има дубљу позадину:
– Они дају помен султану Мурату и изгинулим Турцима на Косову пољу. Поистовећују се са османском државном идејом. Вероватно ће Турци који су бомбардовали Србе 1999. године и који и сада наоружавају Албанце бити заједно са њима, као „браћа по оружју“.
Процедура
Према процедурама Унеска, држава може темељно да припреми и поднесе номинациони досије за заштиту добра које жели да сачува. То затим разматрају и евалуирају два експертска тела ове организације у сложеној процедури. Свака номинација за заштиту траје годинама, реч је о дугом процесу за који се унапред не зна резултат. Уколико неко својата туђу нематеријалну или материјалну баштину, протестује се код Унеска чији експерти затим врше процену угрожености. При том треба имати на уму и то колико је ова међународна организација оперативно способна да заштити неко добро.
– Савремена Турска сматра да једино „велика Босна“ и „велика Албанија“ могу бити гаранти турског утицаја на Балкану, а они се као и некада, труде да буду турска и НАТО песница против Срба и других православних народа на Балкнау.
Да присвајањем српске прошлости Албанци покушавају да се формирају као стара национална заједница и за то траже потврде у дубокој прошлости, каже нам историчар и писац Бојан Драшковић.
– Они краду нашу прошлост јер своју немају и тако се боре за своју будућност – наводи Драшковић. – Они су Скендербега узели за оца нације, а он је био Србин и православац, његова породица је поштовала Хиландар и били су задужбинари ове светиње.
И бивши шеф југословенске дипломатије Живадин Јовановић каже, за „Новости“, да морамо да се тргнемо и признамо себи да смо запоставили питање где су корени стварних проблема које нам режим Аљбина Куртија данас прави:
– Треба припремити један опсежан меморандум о свему што Албанци раде, узурпирајући српску културу, традицију, архитектуру, фрескосликарство, историју… И посебно указати да ово са Косовском битком представља нови, до сада незабележени агресивни потез да се обележавање најсветијег српског празника и догађаја у историји присвоји и да лидери сепаратизма буду на челу његовог обележавања. Замислите тај парадокс да се представља да су Албанци били ти који су одбранили Европу од надирања ислама! Повод за меморандум треба да буде ово што се дешава око Видовдана, али и да се укаже на константно прећуткивање дела међународне заједнице на агресивно отимање српске историје културе, духовности.
Јовановић указује да је велики проблем то што ми на најчешће реагујемо последично, а не превентивно. Он сматра да прва адреса треба да буде Унеско и да није сметња то што обележавање Косовске битке није регистровано при овој организацији као наше нематеријално културно наслеђе.
Хапшења и због мајица
Основни суд у Приштини прошле године је, баш уочи Видовдана, поништио решење Општине Грачаница које је дозвољавало истицање српских државних и националних симбола, уз образложење да се тиме „крши косовски закон и уставни поредак“. То је, практично, означило нову сезону „лова“ на Србе, односно хапшења чак и због ношења мајица са српским обележјима. По многима је то увертира и да се Србима трајно забрани обележавање Видовдана.
Од 2021. на КиМ је у данима обележавања Видовдана забележено на десетине етнички мотивисаних инцидената у којима су мете били Срби. Тзв. косовска полиција сваке године зауставља возила која су се упутила на Газиместан, одузима српске симболе, претреса чак и монахиње. Хапшења због певања „Видовдана“ и других српских песама постали су „неписано правило“. Званичницима Београда не дозвољава се да овај празник обележе са сународницима на КиМ.
Прошле године полиција је одвојила од родитеља и испитивала 12-годишњу девојчицу због певања песме „Косово је срце Србије“, а током обележавања Видовдана, у близини манастира Грачаница Албанци су провоцирали у колони возила и трубили.