Ужице – Намирилa се 84 година од формирања Ужичке републике, 24. септембар 1941. запамћен је као дан стварања „прве слободне територије у покореној Европи“, али доста детаља о њеном настанку остало је непознато.
Најпре, да је Ужице ослобођено без испаљеног метка и да су га после изласка Немаца први заузели четници. Али и какве су товаре четници, а два месеца касније и партизани понели приликом повлачења. Ужице је било и једна од тачака раздора две кокарде – Михајловићеве и Пећанчеве.
– И партизанима и четницима, који су заједно нападали Шабац, Горњи Милановац, Чачак, Краљево… Ужице је било важно због фабрике оружја и муниције, али и Народне банке у којој је, мада подаци нису проверени, било око 45 милиона динара, део тога у сребру – прича историчар и музејски кустос Радивоје Папић.
Уважавајући бројност четника и партизана, немачка команда издала је наређење о повлачењу и Ужице предала четницима, не Драже Михаиловића, него Косте Пећанца, његовим војводама Божидару Ћосовићу Јаворцу и Радомиру Ђекићу.
Манојло Кораћ, Михајловићев официр, а од децембра 1941. и Недићев начелник Ужичког округа, тих дана се затекао у Ужицу.
Фото: ПРИВАТНА АРХИВА
Четници на улицама Ужица
„Жена утрча у собу и радосно узбуђена рече да Немци напуштају Ужице. Вест ме пријатно изненади, те одмах устадох и први пут после капитулације обукох униформу… Шта је ово, људи, да ли је могуће да Немци стварно напуштају Ужице, упитах присутне официре. У току ноћи, веле они, Немци су добили депешу да одмах напусте Ужице и округ Ужички“, записао је Кораћ у ратном дневнику који је приређен у књигу „Између Драже и Недића“.
Ћосовић Јаворац и Радомир Ђекић ушли су мирно у Ужице 21. на 22. септембар и нису дозволили партизанима улазак у град.
Фото: ПРИВАТНА АРХИВА
Улазак партизанске колоне у град
– Кад су партизани запретили оружјем, виђенији грађани сазвали су састанак и апеловали на обе војске да се не пролива братска крв. Ћосовић и Ђекић су то прихватили, повукли се према Вишеграду где су отворили фронт против усташа, али из Ужица понели 1,5 милиона динара из банкарских трезора – објашњава Папић.
Партизанске чете ушле су 24. септембра, а Ужичка република одолевала је до битке на Кадињачи 29. новембра.
– Партизани су према Санџаку понели остатак новца из банкарских трезора, а извесну количину сребрњака закопали на Златибору. Тито је касније слао војску иза немачких линија да донесе „сребрну муницију“ – каже историчар Радивоје Папић.
Умало крвопролиће
Манојло Кораћ је описао и понашање Пећанчевих официра приликом повлачења.
„Мој одред је понео са собом извесну количину муниције, разне опреме и материјала. Пред сам полазак, јаворски четници на веома невојнички и нечовечански начин нападоше ова кола и узеше све што им је требало, а иако су свега тога имали у Ужицу у изобиљу. Грабљење и разношење спреме и материјала посматрао сам хладнокрвно; никоме ни једне једине речи нисам рекао јер сам био свестан шта би самовољни Божа (Божидар Ћосовић) могао да направи. Моји људи се револтираше, те настаде расправа и свађа. Да се не затекох на лицу места, између два национална одреда дошло би до борбе и до крвопролића“, навео је Кораћ.
Извор:blic.rs/Владимир Лојаница
