Становници Забучја плаћају обавезе и порезе као и остали суграђани, а третирани су од стране СНС власти као грађани другог реда. Листа притужби на рачун локалне власти је дугачка, а као највећи проблем истичу то што им је пре пар година укинута линија јавног превоза, која им је неопходна због велике удаљености делова насеља од центра града и саме конфигурације терена, јер како истичу не поседују сви приватне аутомобиле, а такси превоз је прескуп.
Због великог броја деце школског узраста и радних људи, прошле године су писали и петицију и захтевали да им се врати мини бус превоз, који је сасвим задовољавао потребе целокупног насеља и имао коректан број саобраћања али из локалне самоуправе нису изашли у сусрет њиховим оправданим захтевима, нису вратили линију и оставили су грађање да се сналазе како знају и умеју и то по апсолутно свим временским условима. Поред јавног превоза који им је како кажу неопходан, грађани Забучја су остављени и без довољног броја контејнера, док им се смеће односи тек једном недељно, са слабом јавном расветом, лошом путном инфраструктуром јер је постојећи пут пун ударних рупа, простор јавне чесме је потпуно неуређен и на њој чак нема ни ознаке да ли је вода употребљива за пиће, а околни шумовити паркови и игралишта су зарасли у шибље и годинама нису уређивани, тако да су непроходни и ван функције.
Забучје је највеће градско насеље и административно се простире на територији три месне заједнице: Центар, Љубиш и Бела Земља. Некада је преко стрмих падина овог насеља ишао једини пут према Златибору, пре изградње садашњег магистралног, а развој тадашње инфрастуктуре пратило је и урбано насељавање, које се наставило и касније, тако да овде живи велики број становника Ужица, а у насељу је смештен и Дом за стара лица.
Значи буквално све што једна локална самоуправа треба да уради за своје грађане у једном урбаном насељу не фунционише, али ће зато градски челници доћи као и увек пред изборе да обећавају, притискају или прете с 0 остварених досадшњих резултата и с 0 динара улагања из градског буџета за дванаест година
власти, не задовољивши значи ни оно најосновиније, а то је сигуран одлозак и повратак ђака и грађана одшколе или посла до куће.
Катарина Мићуновић, ГрО ССП Ужице