Ултрапрерађена храна заменила је у великој мери исхрану људи широм света, упркос томе што постоји прегршт доказа о ризицима које представља и треба да буде продавана са упозорењима, попут оних које имају цигарете и дувански производи.
Професор Карлос Монтеиро са Универзитета Сао Паоло, који је и смислио кованицу „ултрапрерађена храна“, изнеће ове недеље на Међународном конгресу о гојазности доказе о све већој опасности коју ултрапрерађене намирнице представљају по децу и одрасле.
„Ултрапрерађена храна чини све већи удео и често је доминантна у исхрани људи широм света, упркос ризицима по здравље и развој великог броја хроничних болести“, истакао је Монтеиро за Гардијан.
Шта је ултрапрерађена храна
Ултрапрерађена храна уобичајено има више од једног састојка који се не налази у домаћинствима. У саставу најчешће има много адитива и састојака који се уобичајено не користе у кухињама, попут конзерванса, емулгатора, заслађивача, вештачких боја и укуса.
Неки од најпопуларнијих примера ове врсте хране су: сладолед, шунке, чипс, кобасице, запаковани хлебова масовне производње, многе врсте пахуљица, бисквити, воћни јогурти, инстант супе, нека алкохолна пића…
Оно што је веома забрињавајуће јесте да ултрапрерађена храна све више мења здравију, мање прерађену храну и смањује квалитет исхране. Оваква врста хране изазива пандемију гојазности и других хроничних болести директно повезаних са исхраном, попут дијабетеса.
Апел стручњака долази усред рапидног пораста глобалне потрошње ултрапрерађене хране, попут разних врста прерађених пахуљица, протеинских штанглица, газираних пића, готових оброка и брзе хране.
Примера ради, ултрапрерађене намирнице чине више од 50 одсто исхране у Великој Британији и САД. Код неких људи, посебно млађих и сиромашнијих, исхрана је сачињена чак од 80 одсто ових намирница.
У фебруару је објављена огромна научна анализа која је директно повезала ултрапрерађену храну са 32 различита штетна ефекта по здравље, укључујући високи ризик од срчаних болести, рак, дијабетес типа 2, лоше ментално здравље и рану смрт.
Монтеиро и његове колеге су први пут користили израз „ултрапрерађена“ храна пре 15 година у класификацији која садржи четири групе – минимално прерађена храна, прерађени састојци за кување, прерађена храна и ултрапрерађена грана.
За Гардијан каже да је толико забринут због ефекта који ултрапрерађена храна има по глобално здравље да студије и научна упозорења више нису довољни да алармирају јавност.
Потребне су друштвене кампање као оне усмерене против коришћења дувана.
„Рекламирање ултрапрерађене хране требало би да буде забрањено или веома ограничено и требало би увести налепнице на производе попут оних на паклама цигарета“, наводи Монтеиро.
Фото: Pixabay
