БЕОГРАД – Међународни празник рада, 1. мај, слави се данас, синдикати га традиционално обележавају окупљањима на трговима и улицама где износе своје захтеве за побољшањем положаја радника, а грађани првомајским уранцима и посетама излетиштима.
Вече, уочи празника, обичај је да се пале чувене логорске ватре.
Празник се обележава широм света као вид подршке раду и солидарности у борби против свих видова неправде и експлоатације, а пре свега као вид залагања за побољшање радничких права и услова рада.
Синдикалне организације у Србији најавиле су за данас окупљања чланства, изношење својих захтева и одлазак до Владе Србије.
Највећа синдикална централа Савез самосталних синдиката Србије организоваће окупљање на Тргу Николе Пашића у Београду у подне где ће бити прочитани захтеви ове синдикалне централе који ће после шетње до Владе Србије бити предати влади и ресорном Министарству за рад.
Уједињени грански синдикат (УГС) Независност је за место окупљања изабрао Трг Славија код споменика борцу за радничка права Димитрију Туцовићу у 11.30 часова, а после програма планирано је да оду испред Владе Србије.
Чланство Асоцијација слободних и независних синдиката (АСНС), како је саопштио овај синдикат, окупиће се у 11.00 часова на платоу код Руског цара у Београду, а планирана је и шетња до Владе Србије.
Први мај је као Међународни празник рада прихваћен је у знак сећања на 1. мај 1886. године, када су радници у Чикагу протестовали на улицама и своје захтеве истакли у чувене три осмице, које значе осам сати рада, осам сати одмора и осам сати културног уздизања.
На протесте је одговорено репресијом и бруталном реакцијом власти и послодаваца, што је довело до низа жртава, а најоштрији сукоби са полицијом десили су се наредних дана, односно 4. и 5. маја, када су се протести проширили и ван Чикага.
У сукобима с полицијом, убијено је најмање шест људи, рањено је око 50 демонстраната, а велики број је ухапшен.
Више радничких вођа осуђено је на смрт, а тројица су добила вишегодишњу робију.
У Србији је празник рада, 1. мај први пут обележен 1893. године, окупљањима и протестним скупом у Београду.
Према одредбама Закона о државним празницима обележава се нерадно два дана.
РТВ
