Дана 9.7.2025. године томе суду предао сам пуномоћје којим сам овлашћен да браним осумњиченог Радована Новаковића. Истог дана, у исто време, у преподневним часовима, обратио сам се томе суду да ми изда дозволу да посетим притвореног, да бих са њим обавио разговор у притворским просторијама. Тражио сам да ми време посете не буде ограничено, на начин како је то законом загарантовано. Међутим, службено лице које је обавило телефонски разговор са судијом за претходни поступак ми је, након тога, саопштило да је, према налогу председнице суда, трајање посете осумњиченом у притвору ограничено на 10 минута, а изузетно на пола сата. Просто не верујући да је то могуће и истина, а због хитности мог ангажовања, нисам имао времена да објашњење затражим од председнице суда, па сам одмах приступио у просторије притворске јединице, да бих то минорно време искористио, и како бих, колико је могуће и благовремено, остваривао своју улогу браниоца.
Од притвореног Радована Новаковића сам сазнао да је истог дана и он примио решење Основног суда у Ужицу којим му се одређује притвор до 30 дана. У недостатку основних информација разговор са притвореним лицем у овако кратком времену је био лимитиран, а осумњичени Радован Новаковић је, том приликом, од свог браниоца тражио да прибави списе предмета како би могао да припреми жалбу.
Као његов бранилац сам се обратио надлежном тужиоцу у овом предмету, ради прибављања копије комплетних списа, што ми је одобрено, али реализација одобреног је одложена за наредни дан, те сам, копије списа прибавио наредног дана, дакле 10.7.2025. године, око 10 чаосва.
Након овога сам се Основном суду у Ужицу обратио захтевом за издавање дозволе за поновну посету ради разговара са притвореним лицем, али ми је службеница у пријемној канцеларији суда, након обављеног телефонског разговра са предесдницом суда, саопштила да ми иста не дозвољава нову посету, уз образложење да ми председница суда неће издати дозволу због тога што је адвокатима дозвољен разговор са притвореницима само 2 пута у току једне седмице. Након тога сам затражио да ме председница суда прими и пружи објашњење за своје овакво поступање. Покушао сам да пронађем исту, али безуспешно. Од уласка у суд, и то сваки пут, а по наредби председнице суда, униформисано лице ми није дозволило да се слободно крећем по просторијама суда, већ ме је спроводило од уласка у зграду суда до просторија где је требало да се обратим. То се управо десило и овог пута.
Пошто председницу суда физички нисмо могли пронаћи, ово униформсисано лице је са истом контактирало путем мобилног телефона, и саопштило ми: „Председница је рекла да неће да вас прими“.
Дакле, захваљујући оваквом незаконитом поступању председнице суда начињена је непоправљива и тешка штета у виду кршења елементарних права притвореног лица и браниоца истог, јер је у отвореном жалбеном року, у лимитираним условима деловања притвореног и браниоца, сваки тренутак изузетно битан. Овако су притворено лице и његов бранилац од законског рока од 3 дана искористили само онај део од момента посете браниоца затворским просторијама, до обраћања најпре надлежном тужиоцу ради прибављања копија списа, односно, одбијања председнице суда да изда дозволу за посету. Од тог момента, законски рок за изјаву жалбе и даље тече и онемогућава притвореног, а и његовог браниоца, да искористе своје уставно и законско право на благовремену адекватну и делотворну одбрану. Штетне последице оваквог поступања председнице суда у функцији судије за претходни поступак јесу дефинитивно неотклоњиве и и даље трају.
Поред овога, истовремено тражећи дозволу за нову посету притворенику, захтевао сам и да ми се као браниоцу, достави решење о одређивању притвора, што до сада дана није учињено. Да није у питању неосновано притворено лице чији сам отац, свака моја даља комуникација са лицем на месту председника Основног суда у Ужицу би изостала, па бих, у даљем току поступка, своју фукнцију браниоца остваривао на другачији начин.
Сигуран сам да овакво поступање председнице суда није засновано на Уставу, закону и Европским конвенцијама, већ на неким другим, незаконитим, безобзирним, и надасве нељудским разлозима. Процењујем да је овакво поступање председнице суда реакција на моје јавно оглашавање о решењу о одређивању притвора које је донела, за које и сада тврдим, како сам и тада рекао, да је скандалозно и резултат наметнутог политичког притиска и политичких оценама разлога и основа за притовора, да није засновано на закону, што је недопустиво.
Коначно, са жаљењем морам да констатујем да сам принуђен, због сензибилитета за права притвореног лица да, након предаје овог поднеска суду, клечим на коленима испред суда и молим свемогућу председницу суда да ми изда дозволу за посету притворенику данас, у неограниченом трајању, како бих га упознао са свим чињеницама и покушао да објасним због чега му је ускраћено право да благовремено изјави жалбу, односно, да остварује своја уставна и законска права. Такође, молим и да ми се као браниоцу уручи решење о одређивању притвора.
У Ужицу, 10.7.2025. године
БРАНИЛАЦ Адвокат Слободан Новаковић
