До краја септембра ове године струја за домаћинства ће поскупети најмање седам одсто, стоји у програмској изјави и њеним анексима директорки Међународног монетарног фонда Кристалини Георгијевој, коју су потписали председник Владе Србије Ђуро Мацут, министар финансија Синиша Мали и гувернер Јоргованка Табаковић.
Првобитни рок је био октобар ове године. Осим новминалног поскупљења, разматра се и спуштање прага за најскупљу „црвену зону“ са 1.600 на 1.200 киловатсати „како бисмо подстакли енергетску ефикасност и потенцијално повећали приходе“.
Наредно поскупљење струје планирано је најкасније до 1. октобра 2026. године, а неће бити мање од износа инфлације увећаног за један процентни поен. За октобар следеће године планира се и повећање накнада које ЕДС и ЕМС плаћају ЕПС-у за губитке, са 70 на 80 евра по MWh.
Затим, следеће усклађивање тарифа планирано је најкасније до јануара 2027, након прегледа финансијског стања државних предузећа у енергетици, наводи се у изјави српске владе.
Они истичу и да ће најсиромашнија домаћинства имати подршку у виду блок тарифа са нижим ценама за ниже нивое потрошње струје, као и субвенцијама којима се помаже за 75.000 најугроженијих домаћинстава.
Држава планира и да прошири списак највећих дужника Електропривреде Србије (ЕПС) и Србијагаса, са досадашњих топ 20 на топ 50.
Према извештају ММФ-а поводом закључења прве ревизије ИПЦ аранжмана, Влада је спремна да спроведе план за ванредне ситуације у случају увођења санкција НИС-у. Такође су се обавезали на ригорозну приоритизацију јавних инвестиција у том сценарију, обезбеђујући да се заврше пројекти са највећим утицајем на раст, уз очување фискалног простора.
Особље ММФ-а саветовало је да свака додатна државна подршка буде циљана и привремена.
Током 2024. године, јавно предузеће „Путеви Србије“ акумулирало је дугове према добављачима у висини од око 0,2 одсто БДП-а (што је око 165 милиона евра према БДП-у за 2024. годину).
Држава се обавезала на унапређење управљања јавним финансијама и побољшање управљања у Путевима Србије, као и на поскупљење путарина, што је већ спроведено почетком јула.
Обећање власти је да већину ових обавеза измири до краја наредне године, а Влада еј обећала да ће пребацити Путевима Србије новац из буџета како би измирили обавезе.
https://mfin.gov.rs/aktivnosti/mali-mmf-potvrdio-da-srbija-uspeno-sprovodi-sve-dogovorene-reforme
Држава намерава да од јула следеће године почне са објављивањем извештаја о трошењу пореза, а у извештају стоји и да је одлучено да се до краја 2025. године укине неефикасна пореска субвенција за стране ИТ компаније, мада је већ укинута уредба којом се дају подстицаји за стране раднике са платом од најмање 300.000 динара месечно која се највише односила на ИТ сектор.
Држава се обавезала и да фонд плата у јавном сектору неће прећи 10 одсто БДП-а, што је прописано фискалним правилима. Такође се обавезала и да ће пензије бити усклађиване по законом порписаној формули, као и да неће бити ванредних давања пензионерима.
ММФ се осврнуо и на модел раста српске економије који према њиховој оцени, „можда достиже своје границе“.
„Током претходне деценије, раст су покретали стални прирасти запослености, високе јавне инвестиције и снажан прилив СДИ. Међутим, раст заснован на радно-интензивним секторима постаје све мање одржив због неповољних демографских кретања, док се СДИ успорава услед стагнације домаћих приватних инвестиција. Такође, раст продуктивности ограничен је значајним структурним слабостима у политикама. Модели симулације показују да би затварање празнина у области управљања, тржишта рада и капитала, пословне регулативе и људског капитала могло довести до значајног раста продуктивности и укупног привредног раста“, наводи се у извештају ММФ-а.
Током последње деценије, СДИ је био кључни покретач формирања капитала, али су приливи као удео у БДП-у стагнирали од пандемије, претежно због опадања инвестиција у прерађивачку индустрију.
ММФ наводи да за разлику од Србије, многе земље Западног Балкана и средње и југоисточне Европе бележе раст улагања у власнички капитал и реинвестирању профита, што указује на релативну слабост Србије у привлачењу нових СДИ у производњу.
„У контексту повећане глобалне несигурности и геополитичких тензија, међународни инвеститори су све осетљивији на структурне слабости приликом избора дестинације за улагање. Због тога структурне реформе постају још важније, поред традиционалних предности попут локације и трошкова рада. Стратегија власти за привлачење СДИ са високом додатом вредношћу имала би више користи од циљаних, фискално ефикасних интервенција које се баве јасно идентификованим тржишним неуспесима. Ове напоре треба употпунити побољшањем пословног амбијента и сталним унапређењима кључне инфраструктуре — нарочито у логистици и дигиталним капацитетима — како би се затворили инфраструктурни недостаци и подстакла трговина и раст“, наводи се у извештају ММФ-а.
