Православни верници сутра, 31. октобра, прослављају Светог Луку, једну од познатих јесењих крсних слава.
Како Лучиндан ове године пада у суботу, многи запослени питају се да ли имају право да уместо тог дана добију слободан понедељак, 2. новембра. Иако Закон о државним и другим празницима у Републици Србији гарантује православним верницима право да не раде на дан своје крсне славе, постоји важна разлика између верских и државних празника због које често долази до забуне.
Према важећим прописима, запослени православне вероисповести имају право да не раде првог дана крсне славе. Међутим, уколико слава пада у суботу или недељу, а запослени тим данима иначе не раде, слободан дан се не преноси аутоматски на понедељак.
То значи да они који Светог Луку прослављају 31. октобра 2026. године, а имају уобичајену петодневну радну недељу, немају законско право да због славе изостану са посла у понедељак, 2. новембра.
Зашто се слободан дан не преноси на понедељак?
Разлог због којег долази до забуне јесте чињеница да закон различито уређује нерадне дане за државне и верске празнике.
Према члану 3а Закона о државним и другим празницима, када неки од државних празника који се празнују нерадно падне у недељу, први наредни радни дан такође је нерадан. Управо због тог правила грађани понекад добијају продужени викенд.
Међутим, за крсну славу важи другачија одредба. Члан 4 истог закона прописује да православни верници имају право да не раде првог дана своје крсне славе, без обзира на то који је дан у недељи.
Самим тим, уколико слава падне у суботу или недељу, а то су запосленом већ нерадни дани, не постоји обавеза послодавца да му одобри додатни слободан дан.
Другим речима, право се односи искључиво на датум празника, а не на први наредни радни дан.
Шта ако радите суботом или недељом?
Ситуација је другачија за запослене чије радно време обухвата викенд. У трговинама, угоститељским објектима, здравственим установама, производним погонима и бројним другим делатностима субота и недеља често су редовни радни дани.
Уколико је запослени православне вероисповести према распореду дужан да ради у суботу, 31. октобра, а тог дана прославља Светог Луку, има законско право да не ради због крсне славе.
Исто правило важи и када први дан неке друге крсне славе пада у недељу.
Важно је да запослени правовремено обавести послодавца да намерава да користи своје право, како би распоред рада могао да буде организован без потешкоћа.
Закон предвиђа и изузетке за делатности у којима је неопходно обезбедити непрекидан рад, посебно када би прекид пружања услуга могао да изазове штетне последице за грађане или државу.
Ако радите на дан славе, имате право на већу зараду
Запослени који због природе посла ипак раде на дан своје крсне славе имају право на увећану зараду у складу са Законом о раду.
Члан 108 прописује да рад на дан празника који је законом одређен као нерадан мора бити плаћен уз додатак од најмање 110 одсто од основице.
То значи да се на редовну зараду за сате проведене на раду додаје најмање још 110 одсто основице за обрачун увећања. Тако запослени за те сате остварује најмање 210 одсто одговарајуће основне зараде, уз друга увећања када за њих постоје услови.
Послодавац својим правилником или уговором о раду може да предвиди и веће увећање зараде, али не и мање од законског минимума.
Да ли послодавац сме да вам одбије дан од годишњег одмора?
Још једна честа недоумица односи се на коришћење годишњег одмора за крсну славу.
Када први дан славе пада на дан који је запосленом радни, одсуство због верског празника не представља коришћење годишњег одмора. Реч је о посебном законском праву, па послодавац не би смео да тај дан једнострано евидентира као искоришћени годишњи одмор.
Запослени за одсуство на дан крсне славе остварује право на накнаду зараде, у складу са законским одредбама.
С друге стране, ако крсна слава пада за викенд, који је запосленом иначе нерадан, а жели да узме слободан понедељак, тај дан може да користи као годишњи одмор, уз одобрење послодавца, или на други начин предвиђен интерним актима.
Важно је нагласити и да колективни уговор, правилник о раду или уговор о раду могу да предвиде повољнија права од законског минимума. Због тога поједини запослени могу имати могућност да добију додатни слободан дан, чак и када им слава пада током викенда.
Шта конкретно важи за Лучиндан 2026. године?
Будући да се Свети Лука ове године обележава у суботу, 31. октобра, запослени који раде од понедељка до петка немају аутоматско право да због славе не раде у понедељак, 2. новембра.
Они који су распоређени да раде у суботу могу да користе законско право на одсуство због крсне славе. Уколико се због природе делатности ради и на тај празник, примењују се правила о увећаној заради за рад на нерадни празник.
Зато је пре планирања слободних дана корисно проверити распоред рада, уговор о раду и правила која важе код конкретног послодавца.
Суштина је једноставна: слободан дан за крсну славу законски је везан за први дан празника и не преноси се аутоматски на понедељак када слава пада за викенд. Послодавац може да одобри повољније услове, али то није његова обавеза према општем законском правилу.
Извор: Курир