Полагањем цвећа и одавањем почасти страдалима, обележено је 85 година од трагичне експлозије у трезорима Фабрике оружја и муниције у Ужицу, која се догодила 22. новембра 1941. године.

На месту једне од највећих трагедија у историји Ужица, окупљени су се поклонили жртвама експлозије у којој је, према досадашњим истраживањима Народног музеја Ужице, погинуло 120 људи. Од тог броја, именом и презименом познато је 111 страдалих – 62 цивила и 49 радника.

Фабрика оружја и муниције почела је са радом након ослобођења Ужица у Другом светском рату, 24. септембра 1941. године. У оквиру Ужичке републике, била је једина фабрика на поробљеном делу Европе која је производила оружје за борбу против фашистичког терора. По наређењу Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије, муницијско одељење и алатница из фабрике у Крчагову премештени су у подземне просторије, које су пре почетка рата биле изграђене за потребе трезора Народне банке Краљевине Југославије.

У тешким ратним условима, радници су даноноћно, у три смене, производили пушчане и пиштољске метке, пушке, ручне бомбе и нагазне мине. Вршен је и ремонт оружја и војне опреме, а фабрика је представљала један од важних ослонаца борбе против окупатора. Оружје и муниција произведени у Ужицу стизали су до партизанских јединица у Босни, Херцеговини, Шумадији, Црној Гори и другим деловима поробљене земље.
Од фабричких радника формирана је и пушкарска чета која је била у саставу Ужичког партизанског одреда. Истовремено, део подземних просторија служио је као склониште за цивиле – децу, мајке, старије и немоћне људе који су потражили заштиту од непрекидних непријатељских бомбардовања.

„Трагедија се догодила 22. новембра 1941. године, око 15 часова, када је у попречном делу тунела, где се налазило складиште готових производа и муниције, дошло до експлозије. Ватра и експлозије прошириле су се на оба тунела, а спасавање људи било је изузетно тешко и опасно. Ватрогасци су са четири млаза воде улазили у тунеле и извлачили рањене и погинуле, док је постојала опасност од нових експлозија“, подсетила је Славица Стефановић директорка Народног музеја Ужице.
Страх и неизвесност брзо су се проширили градом. Нико није могао са сигурношћу да зна ко је остао у тунелима, а ко је успео да се спасе. Експлозије су се настављале у таласима све до наредног дана. У трагедији је уништен готово читав арсенал оружја припремљеног за фронт, а животе су изгубили радници фабрике и цивили који су се у склоништу нашли у тренутку несреће.

Осам и по деценија касније, сећање на страдале остаје обавеза читавог града. Сваки сачувани податак, свако име и свако сведочанство представљају део историје који не сме бити заборављен.
„Наша је људска и морална дужност да сачувамо од заборава свако име, сваку жртву тог новембарског поподнева. Ови људи нису страдали случајно. Они су уградили своје животе у темеље слободе коју ми данас живимо. Њихова храброст и спремност на жртву обавезују нас да чувамо мир, поштујемо сопствену историју и будућим генерацијама преносимо истину о цени слободе“, поручено је на комеморативном скупу.

Комеморативном скупу присуствовали су представници Града Ужица, СУБНОР-а, припадници Војске Србије и Министарства унутрашњих послова, чланови удружења бораца, потомци ратника, представници политичких странака, родбине страдалих и бројни грађани, док је парастос служило ужичко свештенство.

Парастосом, полагањем цвећа и одавањем почасти одата је почаст свим страдалим радницима Фабрике оружја и муниције и недужним грађанима Ужица, чији су животи прекинути у трагедији 22. новембра 1941. године.
Њихова имена, њихова жртва и њихова судбина остају трајно уписани у историју Ужица.
Слава им и хвала.
Огласна табла

