У последњих десет година у Ужицу је значајно бољи квалитет ваздуха, јер се највише ради на томе да се смање емитери аерозагађења, односно да се индивидуална ложишта замене грејањем на гас. То је за Тањуг рекла Катарина Ристовић из Завода за јавно здравље Ужице. Према њеним речима, главни извори загађења у овом граду су појединачна ложишта и специфичан географски положај.
„Топла, сува зима је увек негативна по Ужице, с обзиром на то да да се дим задржава у нижим слојевима“, истакла је Ристовић.

Како је нагласила, ваздух није идеалан тренутно, али просечна вредност загађујућих честица је сваке године мања.
„Број дана када је концентрација ПМ10 честица преко дозвољене границе је последњих година смањен. Рецимо, прошле године је био 66, претходне 40, а пре десет година је био и преко 90 или 100 дана у току године“, рекла је Ристовић.
Она је указала да Ужице ван грејне сезоне нема проблема са загађеношћу ваздуха.
Када је реч о управљању отпадом, Милош Радојевић из Регионалне развојне агенције Златибор истакао је да је Агенција имала пет пројеката који су били уско везани за успостављање одрживог система у управљању отпадом.

„У оквиру програма прекограничне сарадње Србија, Босна и Херцеговина, са градом Тузлом смо радили на успостављању примарне селекције отпада у домаћинствима и на кућном компостирању“, рекао је Радојевић.
Према његовим речима, доста се ради на пољу решавања загађења ваздуха. Он је указао да Град Ужице последњих 12 година спроводи субвенције из градског буџета за подршку иницијативама физичких лица за замену котлова и примену различитих мера енергетске ефикасности у домовима.
„То је на данашњи дан преко 4.500 потписаних уговора. То је озбиљан новац који је за те намене опредељен. Помаци се виде. Одговорност је на локалној самоуправи, али и на самим грађанима.
Потребно је информисати се, мењати навике. Клима се променила, некада се ложило више. Потребе су сада значајно мање за тиме“, истакао је Радојевић.

Он је навео да је Пројекат Зелена и енергетска транзиција ИТИ региона пројекат којим су направљени кључни искораци.
„Пројекат је имао прилику да уради нешто конкретно. Ми смо поставили шест соларних електрана на исто толико објеката у Ужицу, Бајиној Башти, Пожеги и Чајетини.То је тај ИТИ регион, то су интегрисане територијалне инвестиционе стратегије“, рекао је Радојевић.
Према његовим речима, није реално очекивати да се просечан човек забрине за планету, већ мора да поклони поверење струци и онда ће видети да, како је указао, енергетска ефикасност на првом месту води ка смањењу трошкова.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Тањуг

