Ленка Смиљанић, једна од најмлађих песникиња у овом крају, са 11 година има објављену књигу песама Мењај свет, колекцију награда са разних литерарних такмичења и фестивала. У животу ове ученице шестог разреда Основне школе Димитрије Туцовић у Чајетини, поезија заузима значајно место, а уз то она много воли животиње, природу, дружења са другарима, али глуму и рецитовање којима се бави седам година.
Одмалена је волела да листа књиге и упознаје чаробни свет слова, сликовница, бајки. Захваљујући родитељима, који су испратили та моја интересовања, ја сам песме почела да пишем пре него што сам пошла у школу, рекла је за Радио Луну, Ленка Смиљанић.
– И пре него што сам научила слова, почела сам да пишем песме. Диктирала сам их мами, која их је записивала. Тако сам прву песму саставила када сам имала око шест година. Књиге сам одувек волела – не само поезију, него и прозу. Родитељи су ми пуно читали када сам била мала. Тада сам највише волела песме Љубивоја Ршумовића и Јована Јовановића Змаја, а сада волим да читам Мирослава Антића. Такође, посебно волим Песму о керуши Сергеја Јесењина, јер сам велики љубитељ животиња, а посебно паса, објашњава Ленка.
Жеља да своје песме сачува, али и да их учини доступним другима на крају се претворила у књигу поезије названу Мењај свет. Књига је објављена прошле године у мају, три месеца пре њеног 10. рођендана.
– Књига Мењај свет је настајала постепено. Ја сам имала роковник у којем сам записивала приче и песме које су ми падале на памет. Када се накупило доста материјала, мама је узела да прекуца текстове и тако их сачува, јер имам млађег брата и сестру, па да они то не би исцепали или ишврљали. Тада је настала идеја да бисмо могли и објавити све то, прича Ленка и додаје да су теме којима се бави разнолике, пише о породици, пријатељима, неизоставне су животиње, као и природа…
Похвала за песму Снег која је објављена у Међународном зборнику духовне поезије прошле године, је изузетан успех, јер је тиме Ленка са дест година успела да се истакне међу одраслим песницима из Словачке, Бугарске, Румуније, Русије.
–Учествовала сам на бројним конкурсима до сада. Освајала сам награде на Данима Раше Попова у Мокрину, Тасиним данима у Сараорцима, затим у Прибоју, Бечеју, Савином Селу, Чајетини… Било је ту и похвала… Ипак најдража ми је похвала и објава моје песме Снег у Међународном зборнику духовне поезије, јер је то био конкурс за одрасле, навела је Ленка.
Ленка каже да нове песме прво читају њени родитељи, а да је у нижим разредима свом учитељу Зорану Митрашиновићу, такође давала песме на читање.
–Не могу да пишем увек. Волим да кажем, да то није као наручивање у ресторану. Морам да добијем инспирацију и онда у пет минута могу написати нешто лепо, објашњава Ленка.
Ова девојчица разноликих интересовања, поседује колекцију малих кактуса, скупља необично камење, а уз то воли карате, глуму и рецитовање.
–Осим читања и писања, бавим се већ седам година глумом и рецитаторством у Драмском студију Бистричак. Карате тренирам три године, а пре тога сам тренирала одбојку. Такође, идем на часове енглеског језика и одлична сам ученица, рекла је Ленка.
У писању песама има огромну подршку родитеља, наставника и другара.
–Неки другари ме подржавају и срећни су због мене, али има и оних који ми завиде. Не знам зашто је то тако, јер нико никог не може да спречи да ради на себи и додатно напредује. А свакако нећемо напредовати уколико отежавамо неком другом, закључује Ленка.
Радио Луна
