Након укидања уредбе о ограничењу маржи, цене основних производа у продавницама нису значајно порасле, осим мањих одступања.
Нови Закон о трговачким праксама тренутно је у скупштинској процедури и требало би да регулише односе између трговаца и добављача.
Иако је након шест месеци престала да важи Уредба којом су биле ограничене марже, а нови Закона о трговачким праксама за одређене врсте производа још није усвојен у Скупштини, цене производа који су њоме били обухваћени још увек се нису значајно промениле. То практично значи да у међупростору, док још нема закона, који је данас упућен у скупштинску процедуру, трговци нису посегли за наглим поскупљенима производа који су били под “контролом државе.”
Тако је бар екипа “Блиц Бизниса” могла да констатује у једном објекту великог трговинског ланца, да су цене биле углавном исте као и пре укидања уредбе, уз нека мала одступања која су додуше десиле и пре 1. марта.
Јаја, уље и млечни производи без већих промена
То је случај код јаја, која данас коштају између 209 и 220 динара за паковање од 10 комада, у зависности од величине. Ако се зна да пре 1. септембра 2025. године, су коштала између 220 до 245 динара, да би након тога “пала” између 182 односно 195 динара, не може се констатовати да је на поскупљење утицао престанак важења ове мере.
Слична ситуација је и код сунцокретовог уља, које је у овом објекту са 196 скочило на 212 динара, али пре него што је истекла уредба.
Оно што је појефтинило то су неке врсте воћа и поврћа, одређен врсте меса и прерађевина. Тако су банане са некадашњих 220 динара пале на 175, црни лук са 90 на 46 динара, јунећа плећка са 1599 на 1492 динара. Треба да се зна то је да ова снижења нису повезана са престанком важења уредбе, већ да је њихов „пад“ забележен током трајања ове мере.
Постоје и намирнице које данас коштају исто као и пре 1. септембра 2025. године , попут млека, јогурта и неких врста домаће кафе.
Удружења потрошача нису уочили поскупљења након 1. марта.
– Нисмо уочили разлику у ценама откако је уредба укинута. Међутим, не треба искључити могућност да се то деси наредних дана изузев ако су држава и трговински ланци постигли неки договор. Подсетио бих и на све што се десило са Делезом, који се жалио на то да послује са губицима. Ако је тако, не видим разлог да они не повећају своје цене сада када могу, како би те губитке надоместили – рекао је за “Блиц Бизнис” Дејан Гавриловић из Удружења потрошача Ефектива.
Ни Министарство унутрашње и спољне трговине није уочило аномалије на тржишту цена у ових неколико дана.
– Ми свакако пратимо. Подсетићу да смо као увод у излазак из уредбе, већ 1. фебруара одмрзли добављачке цене да би просто пустили тржиште да функционише, без рестрикција. Од 1. марта нема ограничења маржи и сад ћемо у наредним данима пратити, у овом неком међупростору, између уредбе и закона, како ће се сви актери у ланцу понашати кад су цене у питању- рекла је за Тањуг Јагода Лазаревић, министарка унутрашње и спољне трговине.
Овакво „тиховање“ цена у трговинским ланцима не значи да нису већ уочене неке аномалије.
Уочили смо да су велики трговци, иако је прошло само шест дана од истека уредбе о ограничавању маржи, вратили оф рабате на нивое од пре 1. септембра и у неким случајевима их и подигли. То ће Закон о трговачким праксама, чији је предлог усвојила влада у четвртак, забранити такве непоштене трговачке праксе и увести ред на тржишту.Трговци су били активно укључени у израду закона, али упркос томе на неки начин притискали су своје добављаче, да све то уђе у њихове нове уговоре за март и април. При том трговци знају да ће врло брзо неке од тих трговачких пракси бити директно забрањене – рекла је министарка Лазаревић Тањугу.
Стручњаци пак сматрају да и поред Закона, који би требало да уреди тровачке праксе, поскупљења се неће избећи. Ово тим пре што су цене нафтних деривата већ кренула да расту, а ако се ситуација на Блиском истоку не смири, енергенти ће наставити да иду у “небо”. У таквим случајевима држава би морала да реагује, односно да смањи акцизе и друге намете, које у Србији у литру, у зависности од врсте деривата, учествују са више од 50 посто.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић упозорава да су енергенти готово увек први сектор који реагује на геополитичке кризе и да последице брзо прелазе на остатак привреде.
– Енергетске кризе могу да погурају економију ка комбинацији инфлације и рецесије, што је најгоре могуће стање у које нека економија може да западне. У таквим ситуацијама, повећање цена енергије директно утиче на производњу, трошкове транспорта и цену хране, па инфлаторни талас захвата готово све секторе привреде – навео је професор Савић.
Инфлаторни шокови из света готово увек се преносе на мале економије попут српске.Енергенти су најчешћи „окидач“ таквих таласа, јер се повећани трошкови горива брзо прелију на транспорт, производњу и трговину, што на крају плаћају потрошачи кроз раст цена. То ни добри закон, попут овај о трговачким праксама, не може да спречи, ако се ситуација на Блиском истоку не смири рекла је Николић за “Блиц Бизнис”
Министарство трговине прати тржиште у међупростору између уредбе и новог закона
Драгован Милићевић, економиста и бивши државни секретар у Министарству трговине, пак каже да и без кризе на Блиском истоку,до промена цена након укидања уредбе ће доћи.
– Цена струје за привреду у октобру прошле године је повећана, а повећан је и минималац. Већи трошкови не дају позитивне изгледе да би цене могле да се снизе.Ту су и други фактори и зато мислим да где год трговци процене да је могућа екстра зарада, сасвим сигурно је неће одбити. Мада, са новим мерама које уређују односе трговаца и добављача требало би да се та област уреди, пре свега кроз Закон о спречавању непоштених релација трговаца и добављача, измене Закона о трговини и Закона о заштити потрошача – рекао је Милићевић.
Иначе, Влада Србије је у четвртак усвојила Предлог закона о трговачким праксама за одређене врсте производа, чија примена предвиђа унапређење функционисања унутрашњег тржишта, као и стварање предуслова за стабилније и транспарентније формирање цена. Овим документом,који је упућен у скупштинску процедуру, биће строго регулисани начини плаћања за кварљиве пољопривредне и прехрамбене производе, а трговци неће смети једнострано да мењају кључне уговорне одредбе са добављачима, као што су цена, квалитет или количина производа. Неће бити дозвољено ни касно отказивање наруџбине кварљиве робе, као и захтевање од снабдевача да плати за пропаст или губитак пољопривредних и прехрамбених производа, који се десио у просторијама трговца.
Те ставке наћи ће се на Црној листи пракси које не могу да се оправдају, али постојаће и Сива, која ће садржати праксе које се сматрају „условно непоштеним“. Оне ће укључивати наплаћивање накнаде снабдевачу за улиставање производа у понуду, складиштење, излагање или спровођење маркетиншких активности, као и значајно смањивање поруџбине у неадекватном року.
Закон ће забранити и сваку комерцијалну одмазду или претњу одмаздом, што обухвата уклањање производа снабдевача из понуде, смањење наручених количина или обуставу услуга попут промоције. Такође, увешће се и механизам награђивања узбуњивача.
Извор: Блиц Бизнис