Број година које можемо да очекујемо није једино мерило дуговечности. Важно је и колико дуго можемо да сачувамо здравље, самосталност и квалитет живота. Управо на то указује Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ у саопштењу поводом Међународног дана старијих особа, који се обележава 1. октобра.
Према подацима које Батут наводи, очекивано трајање живота мушкараца у Србији износи 73,7 година, а жена 78,3 године. Разлика је 4,6 година. Просечна старост становништва Србије износи 44 године, односно код мушкараца 42,6, а код жена 45,4 године. Особе старије од 65 година чине 23 одсто становништва, односно више од петине популације.
Дужи живот и године у добром здрављу
Иако животни век у свету расте, то не значи да се све додатне године проводе у добром здрављу. Батут наводи глобални јаз од 9,6 година између укупног очекиваног животног века и очекиваних година живота у добром здрављу, указујући на растући утицај незаразних болести. Овај податак односи се на свет, док у саопштењу није наведено колико тај јаз износи у Србији.
Зато је, како истиче Батут, потребно да се пажња са самог продужења живота усмери и на његов квалитет. У томе значај имају превенција, научна истраживања старења и могућност да људи наставе да уче током целог живота.
Све више људи старијих од 60 година
Подаци из саопштења показују колико се старосна структура светског становништва мења. Број особа старијих од 60 година порастао је са 634 милиона у 2002. на 1,26 милијарди у 2026. години.
До 2050. године очекује се да ће их бити 2,11 милијарди, односно 21,8 одсто светске популације. Батут наводи да још брже расте број људи од 80 и више година. Такве промене захтевају прилагођавање здравствених, социјалних и економских система, али и животног окружења потребама и способностима старијих особа.
Шта треба да прати дужи живот?
Овогодишњи Међународни дан старијих особа обележава се под слоганом „Доба дуговечности: Прилагодимо системе дужем животу“. Овај дан установила је Генерална скупштина Уједињених нација резолуцијом усвојеном 14. децембра 1990. године.
Батут међу циљевима обележавања издваја развој одрживих начина финансирања и прилагођавање тржишта рада, као и смањење неједнакости током целог живота. Посебан значај имају социјални, економски и услови животне средине који утичу на здравље.
У саопштењу се наглашавају и подршка особама које неформално брину о старијима, повезивање различитих служби у пружању неге, целоживотно учење, родна равноправност и спречавање дискриминације. Решења треба да уважавају локалне околности и искуства самих старијих особа, а политике да се заснивају на конкретним доказима.
Институт Батут и мрежа института и завода за јавно здравље обележиће овај дан едукативним и промотивним активностима посвећеним здравој дуговечности, превенцији и квалитету живота старијих људи.
Порука саопштења је да дужи живот треба да прати и подршка која омогућава да се што више тих година проведе у добром здрављу, уз очувану самосталност и учешће у заједници.
Извор: Мондо