Пракса да бебе спавају напољу, на температурама испод нуле, у земљама попут Шведске, Данске, Исланда и Финске често изазива чуђење и неверицу код родитеља у Србији.
Док одрасли улазе у кафиће и ресторане, колица са бебама остају напољу, чак и када веје снег или дува ветар. Да ли је таква навика здрава, постоје ли ризици и како родитељи у Србији треба да се односе према боравку деце на хладноћи, објаснила је за РТС др Снежана Рсовац из Универзитетске дечје клинике Тиршова.
Рсовац истиче да ова пракса у Скандинавији има дугу традицију и културолошку позадину, али и да није без ризика.
„Постоји опасност, и студије говоре о томе, али то је култура која се већ више од 100 година примењује“, напомиње докторка за РТС, додајући да су климатски услови и навике становништва значајно утицали на такав приступ.
Према њеним речима, у Финској и другим северним земљама бебе већ од друге недеље или другог месеца живота редовно дремају напољу, и то до друге године.
„Бебе код њих од другог месеца, некада већ и од друге недеље, па до друге године редовно дремкају у тим колицима напољу сат и по до три“, објашњава докторка.
Истраживања су показала да је оптимална температура за такав боравак до око минус пет степени, док је минус 10 већ гранична, а минус 15 степени не препоручује се ни у њиховим условима.
Циљ ове праксе, додаје, није толико „челичење“ имунитета, колико бољи сан и мањи боравак у затвореним, потенцијално зараженим просторима.
„Боље спавање, утицај на тај ритам који се постиже спавањем. Не толико имунолошки, челичење, колико да нема провођења времена у затвореном простору и самим тим нема ни толико инфекција“, објашњава др Рсовац.
Може ли се ова пракса применити у Србији
Докторка Рсовац истиче да је прилагођавање климатским условима и навикама становништва кључно.
„То зависи од нашег односа према хладноћи. Другачије то подносе Скандинавци, другачије подносе људи који живе на југу“, каже она.
Ипак, напомиње да је важно да се бебе изводе напоље већ од друге или треће недеље живота, али уз адекватну заштиту и одећу.
„Бебе треба изводити напоље, већ од друге, треће недеље живота, слојевито обучено, памук који ће добро упијати и не дозволити да се дете потхлади“, наглашава докторка.
Подсећа да бебе још немају потпуно развијену терморегулацију, па се брзо могу и прехладити и прегрејати.
„Бебе се јако брзо прехладе, као што се брже и прегреју, јер терморегулација још није сазрела“, упозорава др Рсовац.
Бебе, објашњава, имају посебно смеђе масно ткиво које помаже у производњи топлоте, али то није довољно ако су изложене екстремној хладноћи или ветру.
„Чим приметите да беба почиње да дрхти, да је хладна глава, то је већ знак да се дете уведе“, каже она.
Ветар највећи ризик
Према речима докторке, заштита од ветра је кључна – зато што он брже расхлађује, а и оштећује кожу.
Кожа код беба је осетљива и представља важну заштитну баријеру, па је неопходно користити капице, рукавице, изоловане вреће за спавање и покриваче, као и заштиту колица од ветра. Такође, врло је важно нанети одговарајућу крему на изложене делове тела, како се кожа не би оштетила.
021
