Министарство финансија Републике Србије недавно је објавило нацрт Програма економских реформи за период 2025–2027. године. У документу се предвиђа годишњи раст привреде од 4,4 одсто, док би кумулативна стопа раста током тог периода требала да износи 13,7 одсто. Степен реализације планираних пројеката, укључујући велике инвестиције као што је ЕXПО, омогућио би даљи развој и раст економије.
Државни секретар у Министарству финсија Саша Стевановић објаснио је за Еуронеwс Србија да то значи побољшање животног стандарда грађана. Према његовим речима, овакав раст ће повећати буџетске приходе, што ће, како каже, даље омогућити веће инвестиције, а тиме и побољшања у области плата и пензија.
Адвертисемент
“То ће донети веће приходе у буџету, што ће омогућити даље повећање плата и пензија, као и веће инвестиције. Такви ефекти се често називају мултипликаторима, јер се уложеним новцем остварују резултати који се враћају вишеструко”, рекао је Стевановић.
Стевановић је нагласио да ће раст запослености бити кључни фактор за раст приватне потрошње. Према његовим речима, стопа незапослености у Србији тренутно је на историјском минимуму од 8,1 одсто, док је пре 13 година износила чак 25,9 одсто. То је значило, објаснио је, да сваки четврти радно способан човек није имало посао. Каже да напретка има, да је видљив, али да и има још доста посла у овој области.
„То значи да је напредак у том сектору велики, али постоје и могућности за даљи раст, нарочито када су у питању млади људи. Од 2012. године стопа незапослености младих пала је са 53,5 одсто на око 21 одсто, што указује на потенцијал за даљи раст у том сегменту”, објаснио је он.
Додао је да се раст зарада у Србији неће дешавати брже од реалног раста привреде, јер је то једини одржив систем.
„Раст зарада у овој години биће изнад инфлације, а за 2027. годину циљ нам је да просечна плата у Србији износи 1.400 евра, а минимална зарада 650 евра”, рекао је Стевановић, нагласивши да је то дугорочни циљ.
Бројни изазови на глобалном нивоу остављају ефекте и на привреду Србије
На питање о изазовима са којима ће се привреда сусретати у овој години, Стевановић је истакао да глобални економски шокови могу имати значајан утицај на раст.
“Од пандемије коронавируса, преко енергетске кризе, па до сукоба у источном делу Европе и на Блиском истоку, нашој привреди се стално прете екстремни шокови. Иако се Србија није изоловала од тих ефеката, захваљујући одговорној економској политици, ови шокови су били минимализовани”, рекао је Стевановић.
Он је подсетио да је претходна година била веома динамична, са глобалним изазовима који су директно утицали на привреду, али је упркос томе привреда Србије остварила раст БДП-а од 3,8 одсто. У исто време, Немачка, као највећа привреда у Европи, имала је негативну стопу раста. Стевановић је напоменуо да би раст привреде без тих шокова износио 4,4 одсто, што значи да су ефекти екстерних фактора ипак имали одређеног утицаја.
„Србија је успела да се одупре свим изазовима, захваљујући стабилним јавним финансијама, високом нивоу девизних резерви и опадајућем јавном дугу“, закључио је Стевановић.
Када је реч о плановима за 2025. годину, Стевановић је истакао да ће влада и Министарство финансија наставити да спроводе одговорну политику, која подразумева стабилност јавних финансија и раст економије, упркос спољним изазовима.
Такође, Стевановић је напоменуо да је важно да се Србија одржи међу најбрже растућим земљама у Европи и да се усмерава ка даљој дигитализацији, инвестицијама у инфраструктуру и унапређењу тржишта рада.
“Наша економија је у узлазној путањи, али не смемо да заборавимо да је окружење у којем послујемо изузетно динамично. Важно је да се адаптирамо и да будемо спремни да одговоримо на све неизвесности које буду настале”, рекао је Стевановић.
Euronews
