
Домаћинства и фирме све више производе сопствену струју, али финансијски и законски изазови и даље коче већи развој.
У Србији је број купаца-произвођача (прозјумера) електричне енергије порастао за 61 одсто за последњих годину дана, саопштило је Удружење „Обновљиви извори енергије Србије”. Регистар прозјумера „Електродистрибуције Србије” тренутно бележи 5.832 прозјумера са укупном инсталисаном снагом већом од 120,38 мегавата, док је прошлог новембра у регистар било уписано 74,8, пише Политика.
Најбројнија категорија прозјумера су домаћинства, код којих је за годину дана забележен раст већи од 50 одсто. Док је заинтересованост међу индивидуалним домаћинствима у порасту, интересовање међу стамбеним заједницама и даље је ниско. За годину дана, само три нове стамбене заједнице, из Београда и Крагујевца, постале су прозјумери, па их сада има укупно шест.
Анализа ове организације показује да су, географски, за производњу електричне енергије из обновљивих извора најзаинтересованији грађани Војводине, као и да су ове године своје прве прозјумере добили општине Прешево и Босилеград.
– То што потрошачи имају могућност да постану купци-произвођачи, само по себи је веома добро. Дугорочно гледано, то ће изузетно повољно утицати на наш електроенергетски систем и на нашу енергетску сигурност. У регистар купаца-произвођача уписано је 4.286 домаћинстава, шест стамбених заједница и 1.586 осталих субјеката превасходно из привреде, комерцијалних, образовних и административних делатности. Укупна инсталисана снага соларних електрана купаца-произвођача износи 121,2 мегавата – каже др Слободан Ружић, саветник предузеће за енергетску ефикасност, инжењеринг и консалтинг „Енерџи сејвинг груп”, коментаришући исплативост ове инвестиције.
На питање да ли те бројке делује импресивно, одговара да би тешко могао да се сложи са оценом да су у протекле четири и по године остварени импресивни резултати у овој области. У Србији има више од три милиона домаћинстава, што значи да је мање од 0,15 одсто укупног броја домаћинстава стекло статус купца-произвођача. Лично сам прижељкивао више купаца-произвођача и већу укупну инсталисану снагу соларних електрана код њих.
– Један од важнијих је свакако проблем финансирања таквих пројеката. Велики број домаћинстава објективно није у таквој економској позицији да може да инвестира сопствена средства нити је кредитно способно да се задужи. Други разлози су недовољан ниво опште информисаности о овој области и недовољан број стручно оспособљених фирми које пружају услуге и изводе радове. Коначно, могло би се дискутовати и да ли је законодавни оквир довољно подстицајан. Ово се посебно односи на стамбене заједнице, али и на постављене максималне инсталисане снаге од 10,8 киловата за домаћинства и 150 за све остале потрошаче. Што се исплативости тиче, она је сасвим солидна за сектор енергетике. Наиме, у енергетици никад није било изузетно брзих отплата инвестиционих улагања нити зеленашких зарада. Нажалост, слободно тржиште електричне енергије и природног гаса прети да ово позитивно историјско искуство потпуно поништи, односно да разним шпекулантима на тржишту омогући стицање огромних екстрапрофита на штету потрошача – истиче наш саговорник.
Што се тиче купаца-произвођача који су на комерцијалном снабдевању, односно који електричну енергију набављају на тржишту, њима се улагање у изградњу соларне електране отплати за седам до осам година и то уз дисконтну стопу од осам одсто. У случају просечних домаћинстава период отплате је обично нешто већи, између девет до 10 година.
Међутим, они који се греју на струју и улазе у црвену зону у тарифном систему отплатили би своју инвестицију знатно брже, за неких пет до шест година, док се малим потрошачима који су сваког месеца у зеленој зони овакво улагање не исплати, односно требало би им око 20 година да отплате улагање.
– Сви потрошачи треба да размотре ову могућност. У домаћинствима сви који сваког месеца улазе у плаву, а поготово они који улазе у црвену зону потрошње. У другим секторима сви без изузетка треба да размотре могућност да постану купци-произвођачи. А што се мреже тиче, веома далеко је тренутак када би велики број купаца-произвођача могао да изазове неке проблеме. Много већи изазов за дистрибутивну мрежу биће систематско пуњење електричних аутомобила преко кућних прикључака јер се може очекивати вртоглаво брз пораст потрошње за ову намену. О томе сведоче озбиљни проблеми са којима се сусрећу оператери дистрибутивних система у многим земљама ЕУ. Купци-произвођачи би могли бити важан део решења чак и за овај проблем – закључује др Ружић.
Каматица


