Данас је петак 13, датум који многи повезују са несрећом, лошим одлукама и догађајима које би најрадије избегли.
Док поједини људи на овај дан одлажу путовања или важне послове, мало је познато да петак 13. није изворно српско народно веровање. Наши преци имали су другачија правила о срећним и несрећним данима, а посебно су обраћали пажњу на уторак, петак и одређене датуме из народног календара.
Страх од петка 13. данас је распрострањен у многим земљама, а његовој популарности допринели су књижевност, филмови и савремена култура.
Међутим, у традиционалним веровањима српског народа број 13 није имао тако јасно одређено негативно значење као у западноевропској традицији.
У српском народном календару много већи значај придаван је данима у недељи, црквеним празницима и одређеним периодима године.
Зашто су се наши преци плашили уторка?
У појединим крајевима Србије уторак је сматран неповољним даном за започињање важних послова.
Према народним веровањима, тог дана није било добро започињати градњу куће, одлазити на дужи пут или доносити одлуке од којих зависи будућност домаћинства.
Таква правила нису била јединствена у свим крајевима Србије, али су се одржавала кроз усмено предање.
За разлику од петка 13, који је данас познат широм света, веровања о уторку била су повезана са локалним обичајима и искуствима сеоског становништва.
Ни петак није био обичан дан
Петак је у православној традицији дан који се повезује са Христовим страдањем, због чега се током већег дела године пости средом и петком, уз одређене изузетке.
Међутим, у народним веровањима петак је добио и друга значења.
У појединим срединама сматрало се да није добро започињати велике послове, нарочито оне који су се односили на домаћинство.
Понегде су постојала и правила о томе да се петком не пере или не започиње одређени ручни рад.
Важно је разликовати таква обичаје од црквеног учења. Православна црква не сматра петак несрећним даном, већ даном молитве и сећања на Христово страдање.
Одакле онда веровање да петак 13. доноси несрећу?
Веровање о петку 13. најчешће се повезује са западном традицијом, у којој су и петак и број 13 појединачно добијали негативну симболику.
Број 13 се у појединим тумачењима повезује са бројем учесника Тајне вечере, док се петак доводи у везу са даном Христовог распећа.
Ипак, историчари фолклора упозоравају да није једноставно утврдити када су ова два веровања спојена у једно.
Популарности петка 13. значајно су допринели књижевност и касније филмска индустрија, нарочито током 20. века.
Због тога је овај датум постао глобално препознатљив симбол несреће, иако не постоје докази да се тог дана лоши догађаји дешавају чешће него другим датумима.
Шта данас заиста треба избегавати?
Иако се за петак 13. везују бројна сујеверја, не постоји разлог да се због самог датума одлажу свакодневне обавезе, путовања или важни планови.
Народна веровања представљају занимљив део културног наслеђа, али их не треба поистовећивати са стварним ризицима.
У Србији су се некада правила о повољним и неповољним данима преносила кроз породице, често без писаних објашњења њиховог порекла.
Данас су многа од тих веровања сачувана само у причама старијих генерација.
Петак 13. зато је прилика да се подсетимо колико су се народни календари разликовали од краја до краја и како су се током времена домаћим обичајима придруживала веровања из других култура.
За наше претке, очигледно, није био пресудан само број у календару, већ много више дан у недељи, годишње доба и обичаји који су се поштовали у породици.
ало.рс/нсузиво.рс