Обичаји на Туциндан воде порекло још од давнина
Туциндан пада два дана пре Божића. Тога дана туче се, тачније, убија се прасе божићњарче за божићну печеницу, па се тај дан зове Туциндан. Од имовинског стања и потребе укућана зависи величина печенице- негде је то прасенце, а негде цело свињче.
Некада се печеница тукла, убијала крушицом соли, а касније су почели да је убијају ушицама секире. Убијено или само ошамућено прасе се коље и хвата му се крв која се меша са мекињама или другом сточном храном, па се тиме храни стока да би била напредна и здрава.
На овај дан НИКАКО не треба тући децу! Ево и зашто!
Негде се поред печенице, обавезно за Божић коље кокошка или певац и то на кућном прагу. Кокош поједу сви укућани, а перје се закопа у мравињак како би било перја као мрава.
Прасе или свињче кољу се у знак приношења жртве вишим силама, да би стока била напредна, а петао или кокош се кољу за напредак пернате живине.
У народу постоји веровање да утроба печенице припремљене на Туциндан има лековита својства и да је ваља стављати на болна места.
На Туциндан не ваља тући децу или да се деца међусобно туку и свађају, јер се верује да ће целе године бити неваљала и да ће добијати батине, или бити болешљива. Ако неко неког и случајно удари, тај ударени мора брзо да изговори: Ћири, мири да имаш двадесетчетири.
Извор:Опанак
