Српска православна црква данас обележава Ваведење Пресвете Богородице, један од најзначајнијих празника посвећених Богомајци. Овим се празником подсећа на тренутак када је Богородица први пут уведена у Божји храм, чиме је постала прва заветована девица у хришћанској традицији.
Ваведењем пресвете Богородице, празником који слави сав хришћански свет, започето је искупљење људског рода.
Ваведење, или како га још зову Света Пречиста или Женска Богородица обележено је црвеним словима у православном календару. Спада у дванаест највећих хришћанских празника, пише ртс.рс.
Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.
По обећању да ће дете које им Господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.
На овај дан Девица се заветовала пред Богом и људима, а чинодејствовао је првосвештеник Захарије, отац светог Јована Претече. Богородица је у молитвама и посту, у храму остала до дванаесте године.
После смрти родитеља, Деву Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.
Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских родова. Претпоставља се да се овај дан празнује од четвртог века, писани трагови потичу из 8. века.
Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.
Народна веровања и обичаји
Богородица се сматра заштитницом жена и породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена.
У таковским селима био је обичај да се после службе у цркви, свечано одевене и окићене цвећем, окупе све младе које су се те јесени удале. У неким селима жене које немају децу, одлазе у манастире и цркве, где се моле како би добиле пород.
На овај дан пост је обавезан јер Ваведење пада у време великог Божићног поста.
Данас/РТС
