Српска православна црква и верници у суботу 22. фебруара обележавају Велике зимске задушнице. Тог дана се обележава сећање на све преминуле. Иде се на гробља или у цркве и пали свећа.
Црква је прописала посебне дане – Задушнице, и то четири пута годишње. Зимске задушнице су у суботу, пред Месне покладе, у суботу пред Духове су летње задушнице, Михољске су у суботу пред Михољдан, а јесење, Митровске задушнице у суботу пред Митровдан.
На дан задушница иде се у цркву, где се служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе иде се до гробова покојника. На гробовима се пале свеће, а свештеник обавља кратки обред и кади гробове.
На гробље и у цркву се носи кувано жито које подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у мраку, него у светлости Сунца. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се зацељују ране греха. Свећа је симбол светлости Христове, која треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих.
Народна веровања на Задушнице
У источној Србији се верује да свећа упаљена на Задушнице гори све до следећих. Такође, постоји веровање да ако се на Задушнице не упали свећа, мртви ће годину дана бити у мраку. У источним крајевима тог дана не ради се ништа с вуном, а маказе су затворене, да би и вучје чељусти биле затворене.
Овај празник увек долази у суботу јер је Исус Христ тај дан, уочи васкрсења, у недељу, провео упокојен.
Шта се носи на Задушнице
Задушнице се обележавају четири пута годишње и увек су суботом. На литургију, када пођемо у цркву, треба понети:
*кувано жито *црно вино *малу свећу која се поставља уз жито *мале свеће за сваке упокојене због којих обележавате задушнице или једна већа свећа за све *напишите списак имена свих ваших упокојених рођака и пријатеља * новчани прилог (свако према својим могућностима)
Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино, означава Божје милосрђе којим се лече ране греха. Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: „Ја сам светлост свету.“
После литургије у цркви се служи парастос. После парастоса се иде до гробова покојника.
Молитва за упокојене
Молитва за упокојене Помени, Господе, оце и браћу, мајке и сестре наше уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.
Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање Лица Твога весели све од века свете Твоје.
Даруј им Царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу.
Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Ако желите, можете се договорити са свештеником да одслужи помен и окади гробно место. Ако су покојници сахрањени далеко и нисте у могућности да одете на гробље, увек можете отићи у цркву, где се служи помен.
Извор: УЦентар