Данас славимо чудо Светог Архангела Михаила: Ево да ли се на овај дан пости

Српска православна црква 19. септембра обележава Чудо Светог архангела Михаила у Хони, празник посвећен догађају који се вековима преноси као једно од великих сведочанстава заштите Светог архангела Михаила. Истог дана Црква молитвено помиње Светог мученика Евдоксија и Преподобног Архипа.

Ове године празник пада у суботу и није посни дан, па је дозвољена мрсна храна.

За овај датум везују се и различита народна веровања, нарочито она која се односе на молитву за здравље и заштиту, али њих треба разликовати од онога што заиста припада црквеном предању.

Чудо због којег се 19. септембар памти вековима

Предање о Чуду Светог архангела Михаила везано је за област Фригије, недалеко од Јерапоља, где се налазио извор чијој води су приписивана чудесна исцељења.

Према житију које преноси Српска православна црква, један незнабожац из Лаодикије имао је нему ћерку. У сну му се јавио Свети архангел Михаило и упутио га на извор. Када је човек одвео ћерку тамо, помолио се и дао јој да пије воду, девојка је проговорила. Отац се потом, заједно са ћерком и читавим својим домом, крстио и крај извора подигао цркву посвећену Светом архангелу Михаилу.

На том месту касније се настанио млади подвижник Архип, који је године проводио у молитви и посту.

Како се број људи који су долазили у светињу повећавао, противници хришћана покушали су да је униште тако што су воду усмерили према цркви и извору. Архип се тада молио за спас светиње, а према црквеном предању појавио се Свети архангел Михаило и отворио расцеп у стени, у који је вода скренула.

Храм је остао сачуван, а место је добило име Хони, односно место у које је вода „утонула“ или се „погрузила“.

Управо успомену на тај догађај православни верници чувају 19. септембра.

Шта се ради на овај празник?

Будући да је само предање празника повезано са исцељењем, међу верницима се овај дан нарочито везује за молитву за здравље болесних, помоћ у невољи и заштиту Светог архангела Михаила.

Најважније, међутим, није испуњавање неког „магичног“ ритуала, већ оно што Црква иначе ставља у средиште празничног дана: молитва, одлазак на литургију када је то могуће, покајање, праштање и чињење добра.

У народу се могу пронаћи веровања да се на овај дан посебно треба молити за оздрављење себе и својих ближњих, као и да дан треба провести без свађа и злопамћења. Таква веровања постоје у народној традицији, али нису црквена заповест нити постоји обећање да ће испуњавање одређеног обичаја само по себи донети здравље или остварити жељу.

Зато ни тврдње које се често појављују да на овај празник „нешто никако не сме да се ради“ не треба представљати као правило Српске православне цркве.

Ко је био Преподобни Архип?

Преподобни Архип нераскидиво је повезан управо са чудом које се овог дана обележава.

Према предању, још као млад настанио се крај храма Светог архангела Михаила и тамо провео деценије у строгом подвигу, молитви и посту. Када је светињи запретила вода коју су њени непријатељи усмерили према храму, управо се Архип молио за његово спасење.

Предање наводи да се тада појавио Свети архангел Михаило и спасао светињу, док је Архип на том месту наставио свој подвижнички живот и мирно се упокојио у дубокој старости.

Свети мученик Евдоксије

Црква 19. септембра помиње и Светог мученика Евдоксија, војводу у римској војсци који је страдао због хришћанске вере у време цара Диоклецијана.

Према „Охридском прологу“, са њим су страдали његови пријатељи Зинон и Макарије, као и велики број војника које је Евдоксије привео хришћанству. Предање бележи и да се након смрти јавио својој супрузи Василиси, која је остала верна хришћанској вери до краја живота.

Да ли се пости 19. септембра?

Ове године не.

Чудо Светог архангела Михаила 2026. године пада у суботу, 19. септембра, а црквени календар за тај дан прописује мрсну храну.

И можда је управо прича коју овај празник носи важнија од свих обичаја који су се током времена око њега исплели: у њеном средишту су човек који се моли када изгледа да је светиња пред уништењем, вода која јој се приближава и вера да помоћ може доћи управо онда када се чини да излаза више нема.

Она.рс/Вечерње новости