ОГЛАСНА ТАБЛА
ПРАВОСЛАВЉЕ ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Данас славимо Светог апостола Филипа и обележавамо Божићне покладе

Српска православна црква  данас обележава празник посвећен Светом апостолу Филипу, али и Божићне или Беле покладе, последњи дан у Белој недељи (недељи пред пост) и дан пред почетак великог Божићног поста.

Божићни пост је установљен да бисмо се пре дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божијег који се јавио свету, и да би Му поред обичних дарова и жртви, принели наше чисто срце и жељу да следимо његово учење.

Већина обичаја везани за покладе односе се на заштиту од злих духова, паганског су порекла и у многим местима се прослављају кроз забаве са маскираним играчима и гласном свирком.

Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри (олалија). У Хомољу, код влашког становништва, постојао је обичај прескакања ових ватри и играња око њих. На Косову су неке покладне поворке симболизовале свате Краљевића Марка.

Покладе су обично дан необузданог уживања у храни, пићу и прославама, а практикују се широм света. Поворке и карневали под маскама карактеристични су за Италијане, Хрвате, Французе, Немце, Шпанце, Латиноамериканце и друге. Славе се и међу православцима, нарочито у Грчкој и Русији. Покладе се у Русији обележавају празником Масленица. Већина покладних традиција укључује церемноијално спаљивање лутке од сламе која може имати различита симболична значења.

Код Срба покладе се обележавају пред почетак Божићног поста, као и уочи Васкршњег или великог поста („беле покладе“).

Божићње покладе су црквени и народни празник. Некада се ова недеља у српским селима око Смедерева обележавала проласком маскираних поворки које су певале, док би их сељани некад даривали месом, сланином, колачима, али најчешће јајима. Учесници поворке би најчешће представљали веселе сватове који певају уз смех и шалу. То би по правилу били сеоски младићи, а ређе и девојке.

Слични обичаји постоје међу Србима у Поповом пољу у Херцеговини и у Војводини. Тамо села обилазе поворке „мечкара“, што су по лицима нагарављени мушкарци одевени у стара и поцепана одела.

Покладе су дан за праштање и весеље. Сматрало се да у период великог поста треба ући без греха. У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс по коме је овај празник добио име.

ГЗС/Информер/Фото: Википедија

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Сутра сви на стадион: Последње коло и градски дерби ГФК Слобода-ФК Јединство путеви

Ana

Ученици показали како у пракси изгледа једнакост, прихватање различитости и одговорност према планети (фото)

Ana

Планина коју морате обићи али и чувати: Јелова Гора, позната по боровници, чистом ваздуху и води (фото)

Ana

Потпуно изгорео аутомобил на путу ка Мокрој Гори, од возила није остало ништа: Огроман пламен и дим зауставили саобраћај

Ana

Националном парку Тара признање за допринос зеленој транзицији и заштити природе

Ana

Времеплов на точковима стигао у Бајину Башту: Олдтајмери одушевили посетиоце (фото)

Ana

Општина Чајетина расписује позив за предлагање кандидата за највиша општинска признања

Ana

Возачи опрез: Камиони на Батровцима чекају сат времена, у току бројни радови на путевима широм Србије

Ana

Славимо великог светитеља и подвижника: Данас се један обичај посебно везује за неудате девојке

Ana