Српска православна црква и њени верници данас обележавају дан Светог мученика Никифора. Овај празник у народу носи назив Беле покладе и означава последњи дан пред почетак Великог поста.
Беле покладе су важне баш зато што су увод у Велики пост и последњи дан када се једе мрсна храна. У народу постоји веровање да се на овај дан људи мире, да се позивају они са којима смо у свађи и да се изговара опроштај. У питању није само формалност већ намера да се у Велики пост уђе у миру, без терета.
У многим породицама и данас се чува обичај да млађи траже опроштај од старијих, али и да се сви међусобно мире речима:
„Опрости ако сам згрешио.“, „Бог ти опростио, и ја ти опраштам.“
Некада је овај чин имао готово обавезујући карактер. Посебно се веровало да зет мора обићи тастову кућу, кумове и старије рођаке и затражити опроштај како би часно започео пост.
У многим крајевима постојао је обичај „праштања у кући“. Породица би се увече окупила за трпезом у мирнијој атмосфери него иначе, а старији су подсећали млађе да се помире са свима са којима су у свађи.
Веровало се да оно што човек носи у души на почетку поста има посебан утицај на његов живот, па се сматрало лошим знаком започети га у љутњи или неразумевању.
Ватре, маскиране поворке и терање зиме
Поред породичних обичаја, Беле покладе су некада биле и дан заједничког весеља. У многим селима палиле су се велике покладне ватре око којих су се окупљали млади, певало се и играло, а понегде се пламен и прескакао – као симбол здравља и снаге у години која долази.
Постојале су и маскиране поворке. Млади су се прерушавали у необичне или шаљиве ликове и обилазили куће, певајући и задиркујући домаћине. Веровало се да смех, бука и маска терају зиму и све зло, док су домаћини учеснике даривали јајима, сиром или слаткишима, преносе Новости.
У народном предању Беле покладе су имале и заштитну димензију. Веровало се да се те вечери окупљају зле силе око домаћинства, па су постојали посебни ритуали заштите.
У неким крајевима: љуске јаја су бацане у ватру, табани су се трљали белим луком, деци су облачене преврнуте пиџаме.
Ови поступци су симболично штитили од урока и „нечистих сила“, а ватра је имала значење очишћења пред пост.
Суштина Белих поклада
Иако су многи стари обичаји данас ретки или се чувају само кроз манифестације и сећања, суштина Белих поклада остала је иста – радост, помирење и заједништво.
Порука овог дана је једноставна, али снажна: без праштања нема ни истинског почетка поста. Зато Беле покладе нису само традиција, већ подсетник колико су мир у души и добри односи са људима важни.
Свети Никифор
Свети Никифор Исповедник био је цариградски патријарх и племић. Његов отац Теодор био је високи чиновник на царском двору, и веома богат и благочестив човек. Никифор је службовао неколико година у двору у истом звању као и његов отац, али му је тај положај омогућио да види сву сујету светску, те је одлучио да се удаљи од обале Босфора и тамо сагради манастир.
Када је умро патријарх Тарасије, Никифор је био изабран за патријарха насупрот својој вољи. Одмах по избору примио је чин монашки и све остале чинове редом, те 806. године би устоличен у Светој Софији као патријарх.
(Телеграф.рс)
