Од септембра ове године грађани ће имати могућност да се пријаве и на трећи јавни позив за доделу субвенција за мере енергетске ефикасности у домаћинствима. Јавни позиви ће бити расписани у 131 граду и општини у Србији.
За једну меру енергетске ефикасности држава и локална самоуправа обезбеђују до 50 одсто трошкова улагања, а за комбиновање више мера субвенције могу ићи до 65 процената. На јавном позиву из 2021. године за ове намене додељено је око 500 субвенција домаћинствима, док јавни позив из 2022. још траје и до сада је потписано 113 уговора са грађанима. У оба јавна позива издвојено је скоро 4,5 милиона динара.
Истраживање НАЛЕД-а о купцима-произвођачима електричне енергије у Србији, које је спроведено ове године, показује да они у просеку произведу 60 одсто струје коју потроше. Просечан прозјумер (купац-произвођач) на месечном нивоу произведе 732 киловат-часа електричне енергије, а потроши 1.169.
Интересовање за постављање соларних панела најбоље показује да су грађани препознали соларне панеле као меру која може да помогне у смањењу потрошње и трошкова за електричну енергију, пише Политика.
Укупан број купаца-произвођача је близу 1.800, а укупна снага ових електрана премашила је 21 мегават. У односу на почетак мандата владе, број купаца-произвођача, рачунајући и грађане и индустрију, повећан је око четири и по пута, а инсталисана снага три и по пута. Министарство активно ради и да се порески прописи измене у корист купаца-произвођача, јер није реч о класичним потрошачима.
Захваљујући доброј сарадњи са Министарством финансија почетком године је Закон о ПДВ-у у том смислу измењен, па се овај порез обрачунава на нето електричну енергију, а не на преузету струју.
“Радићемо и на измени других прописа у истом правцу, што ће знатно повећати исплативост соларних панела. Концепт енергетске самосталности употребом соларне енергије доноси користи домаћинствима, привреди, али и држави, и представља начин да укључимо велики број грађана у енергетску транзицију. Осим тога, у време енергетске кризе, купац-произвођач постаје један од одговора на питање како да произведемо више енергије, да та енергија буде зелена, и да боље ускладимо производњу и потрошњу”, наглашавају у ресорном министарству.
Раст производње из обновљивих извора енергије (ОИЕ) треба да омогући да се постепено смањује коришћење угља, али тако да се сигурност снабдевања електричном енергијом одржи на неопходном нивоу, што су и поуке енергетске кризе. Повлачење из погона првих термоелектрана у будућности не значи да неке од њих не могу бити ангажоване у случају кризне ситуације.
Средиште су мере којима ће се смањити негативни утицај енергетике на климу, а који долази од термоелектрана, као што су у овом тренутку пројекти одсумпоравања термоелектране „Никола Теста” А и Б, инвестиције вредне око 400 милиона евра које ће емисију штетних гасова свести на европски стандард. Завршетак радова на ТЕНТ-у А очекујемо у наредним месецима.
Ако не рачунамо производњу раније изграђених хидроелектрана, удео обновљивих извора завршених у неколико протеклих година је достигао око пет одсто укупне производње електричне енергије. Тај почетни корак се наставља интензивирањем изградње капацитета из ОИЕ, највише ветроелектрана и соларних електрана, између осталог и јавним позивом за тржишне премије. У сваком тренутку приоритет државе је стабилно и неометано снабдевање грађана и привреде.
Бизнис
