Навикли смо да се за празнике задужујемо и купујемо више него што нам треба, па зато велики део хране заврши у ђубрету. У Србији се годишње баци 250.000 тона хране, иако сваки четврти становник не може да подмири основне животне потребе.
У Смедереву се дневно направи више од хиљаду топлих оброка за око деветсто корисника. У редовима – породице са много чланова, самци и они који живе искључиво од социјалне помоћи.
И док једни једва да имају за храну – други је бацају. Из ресторана, према проценама, чак петина хране коју припреме заврши у ђубрету. Донирали би, кажу угоститељи, али наилазе на препреке.
„Настане проблем прво везано за паковање те хране у контејнере, мора да се плати ПДВ, транспорт, здравствено-хигијенска исправност намирница“, каже Георги Генов, директор Пословног удружења хотелско-угоститељске привреде Србије.
И у продавницама се много производа баца због истека рока. Један од трговинских ланаца хуманитарним организацијама дневно помаже са око шест и по тона животних намирница.
„Ту је онлајн платформа ‘Тањир по тањир’ на којој наше продавнице постављају количине воћа и поврћа које сваког дана имају на располагању за донације, а хуманитарне организације резервишу на порталу и након тога преузму донацију“, саопштава „Делез Србија“.
Из Банке хране кажу да донатора никад није превише. Ове године је 900 тона хране преусмерено на најсиромашније. Дародавци су трговински ланци и компаније.
„Сарађујемо са удружењима и институцијама социјалне заштите, верским институцијама, неформалним групама, где се трудимо да њима то што прикупимо донирамо. Наши волонтери свакодневно преузимају робу, пакујемо пакете, ти пакети садрже воће, поврће, пекарски асортиман и драј“, указује Срђан Будмичић из Банке хране.
Вишкове хране донирале би и друге компаније, али проблем је ПДВ. То значи, ако поклањате храну, на то плаћате порез. У пракси се своди на то као да сте тај производ продали уместо поклонили.
„Сам ПДВ није довољан да буде олакшица, због тога што можемо довести до сасвим супротних ефеката, односно, да оно што би требало да буде бачено, као нека грешка, рецимо трговачких система, јер нису на време одредили, нису на време направили акције. Зашто та храна не би била на време продата, а онда оно што се мора донирати, опет да се на време донира. Не можемо ми донирати храну у пет до 12, јер ипак и ти људи морају да је користе накнадно“, напомиње Санида Кларић, стручњакиња за циркуларну економију и чланица Радне групе за Закон о отпаду од хране и текстила.
Француска и Шпанија су законом забраниле бацање хране. А у Белгији, на пример, постоји листа безбедних намирница које се могу користити или поклонити у одређеном периоду и након истека рока.
РТС
