Др Ранко Рајовић је био предсједник Комитета свјетске Менсе за даровиту дјецу.
Истраживања која су проведена тада су показала да велики број дјеце која имају потенцијал да развију таленат, често га неће развити јер немају подстицајно окружење. Свега троје од двадесет талентоване дјеце искористе урођени потенцијал.
Надарена дјеца често раније проговарају те рано показују интересовање за животиње, енциклопедије или географију. Таква дјеца имају жељу много тога да науче. Ако родитељи не покажу интересовање и не подрже такву дјецу, ту нема стимулације.
Родитељи често када немају времена пуштају дјецу да гледају тв, а ту нема стимулације. Тиме се ствара интелигентно дијете које не може да сједи, учи или чита више од пет минута. Тај проблем се зове хиперпажња. Рајовић истиче да ако дијете савлада говор, а то је најтежа ствар у животу дјетета, до 3. или 4. године, то значи да оно може много више ако има добре подстицајне методе.
Он истиче да је учење нових ствари за дјецу извор среће. Када дијете схвати да је научило нешто што до тада није знало, лучи ендофрин, хормон среће и дијете се радује. Дијете треба да учимо симболе како би оно научило да повезује, а када дијете научи да повезује ствари то се зове конвергентно мишљење.
Следеће што дијете треба да научи јесте да само поставља питања која захтјевају да повезује ствари. То се зове дивергентно мишљење. Он такође истиче да дијете које је интелигентно не мора обавезно да буде и даровито. Тек онда када се развија интелигенција дијете почиње да размишља дивергентно, а тада развија и даровитост.
Др Рајовић истиче да је дјетету енергија дата да се креће и да је то његова потреба, да буде у природи. Ако дијете није у природи, оно ће се кретати по кући, скаће, пењаће се, па родитељи често кажу да је дијете хиперактивно. Оно није хиперактивно већ има потребу да се креће која му је одузета јер није напољу.
Када дјетету одузимамо могућност кретања тиме спријечавамо његов развој. Дјететов једини посао и обавеза до његове 10. године је да се креће и да се игра. Родитељи често желе да ријеше проблем досаде код дијеце одмах, па му пуштају да гледа цртиће или да игра игрице сатима.
У реду је да дјеца гледају цртане филнове, али кратко, а вишесатно гледање у телефон би требало у потпуности да се укуне. Наша дјеца се не крећу довољно и већина њих има равна стопала када пођу у школу због недовољног кретања. Ми сами стварамо неспособну дјецу.
Извор: Инфпулт
