Од свих река које протичу кроз Србију, мало која буди толико емоција као Дрина. За једне је граница, за друге симбол слободе, а за љубитеље природе једна од најлепших европских река.
Њена препознатљива смарагднозелена боја, стрми кањони, мирни вирови и брзаци вековима су обликовали живот људи уз њене обале.
У делу који протиче поред Бајине Баште, Дрина открива своје најлепше лице. Овде је река истовремено и моћна и питомa, окружена падинама Таре и Звијезде, а управо је овај предео постао један од најпрепознатљивијих туристичких симбола Србије.
Река која је исписивала историју
Дрина настаје спајањем Таре и Пиве код Шћепан Поља и након 346 километара улива се у Саву. Вековима је представљала природну границу, али и место сусрета различитих народа и култура.
Њен ток никада није био лак за савладавање. Некада су дрвени сплавови превозили грађу са падина Таре, а искусни сплавари важили су за најбоље познаваоце реке. Данас је ту традицију наследила чувена Дринска регата, једна од највећих туристичких манифестација у Србији, која сваког лета окупља десетине хиљада учесника.
Зашто је Дрина зелена?
Посебност Дрине је њена необична, смарагдна боја. Она настаје захваљујући чистој планинској води и великој количини раствореног кречњака који се вековима спира са околних планина. Управо та боја један је од првих утисака сваког посетиоца.
Најлепши део кањона налази се између Жепе и Клотијевца, док је у близини Перућца Дрина најшира и најмирнија, што овај део чини идеалним за крстарења и рекреацију.
Легенде о „кривој Дрини“
У народу се каже: „Ко ће криву Дрину да исправи?“ Изрека је настала због бројних меандара које река прави на свом путу ка Сави и означава узалудан посао или покушај да се промени оно што је немогуће.
Према једном народном предању, Дрина је толико пута мењала свој ток да су мештани говорили како „сама бира свој пут“, па су је због тога сматрали живом реком коју нико не може укротити. Иако су изградњом брана њени бујни токови умирени, Дрина је задржала снагу и непредвидивост, што је показала и у великим поплавама које су више пута мењале њен изглед.
Дрина – сведок бурне историје
Осим што је симбол природне лепоте, Дрина је вековима била и сведок великих историјских догађаја. Као природна граница између држава и царстава, често је била поприште сукоба, али и место сусрета различитих народа.
Током ратова деведесетих година прошлог века, Дрина је поново постала линија раздвајања. Обале реке памте бројне трагичне догађаје и страдања цивила, због чега она и данас има посебно место у колективном сећању становника са обе стране реке. Ипак, након рата, Дрина је поново постала простор сарадње, туризма и повезивања. Данас мостови који спајају Бајину Башту и Скелане, као и Љубовију и Братунац, симболизују обновљене везе и заједнички живот људи овог краја.
Рај за риболовце
Захваљујући изузетно чистој и хладној води, Дрина важи за једну од најбогатијих риболовних река у Србији. Дом је бројним врстама риба, међу којима су младица, пастрмка, липљен, скобаљ, клен, мрена, сом, штука и смуђ.
Посебно место заузима младица, позната као „краљица Дрине“, једна од најцењенијих и најборбенијих слатководних риба у Европи. Улов капиталне младице сан је многих спортских риболоваца, који у Бајину Башту долазе из читавог региона, али и из иностранства.
На Дрини се током године организују бројна спортско-риболовна такмичења, а све више се развија и принцип „ухвати и пусти“, како би се очувао рибљи фонд и природна равнотежа реке. Уз риболов, посетиоци могу да уживају у вожњи чамцима, кајаку, сплаварењу и крстарењу, што Дрину чини једном од најатрактивнијих дестинација за љубитеље активног одмора у Србији.
Кућица на Дрини – симбол Бајине Баште
Ако постоји место које је прославило Бајину Башту широм света, онда је то свакако чувена Кућица на Дрини.
Све је почело 1968. године када је група младића на стени усред реке направила једноставну дрвену платформу како би имала место за одмор после купања. Већ следећег лета подигнута је прва права кућица. Материјал је до стене допреман чамцима, кајацима, па чак и пуштан низводно да га младићи дочекају и извуку на обалу.
Од тада је кућица постала права мала победа човека над природом. Дрина ју је више пута рушила и односила, али је сваки пут поново грађена. Управо у томе многи виде њену симболику – истрајност, упорност и љубав према реци.
Фотографија која је обишла планету
Светску славу кућица је стекла када је њена фотографија објављена као фотографија месеца у часопису National Geographic. Уследиле су бројне репортаже светских медија, а необична грађевина нашла се и на листама најнеобичнијих кућа на свету.
Данас готово да нема туристе који дође у Бајину Башту, а да не пожели фотографију са овим несвакидашњим симболом града.
Неизоставан доживљај Западне Србије
Поглед на кућицу са видиковца, пловидба Перућачким језером, крстарење кањоном Дрине и шетња обалом представљају доживљај који спаја нетакнуту природу, историју и легенде. Управо зато Бајина Башта и Дрина већ деценијама привлаче путнике који траже нешто више од обичног туристичког излета – сусрет са реком која је постала симбол читавог краја.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Општине Бајина Башта. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“