ОГЛАСНА ТАБЛА
СРБИЈА

Инспектор великог срца: Комшије хтеле спречити мајку да изгради рампу за непокретног сина, Милан учинио оно што се и данас препричава

Крагујевац и даље памти своје „тихе хероје“, људе који без велике буке ураде оно што оставља траг далеко дуже од једног дана.

У времену када се добре вести брзо заборављају, Крагујевац и даље памти гест који је показао да хуманост нема рок трајања. Прича о комуналном инспектору Милану Мутавџићу и данас се препричава као пример људскости и разумевања.

Наиме, младић чија породица преко 40 година живи у једној крагујевачкој згради, остао је инвалид у 24. години, а до тада је био изузетно активан човек, добар комшија и врхунски спортиста.

Мајка младића, Милена Живић, одлучила је да помогне сину и већином је сама инвестирала у изградњу рампе за инвалиде која би њеном сину, али и сваком другом ко се нађе на тој адреси а у истом проблему, била од неизмерне помоћи.

Иако свуда у свету рампа за лица са инвалидитетом представља неопходан део сваке зграде, тог мишљења нису били бројни станари ове зграде који су своју комшиницу Милену Живић небројено пута пријавили инспекцијама, причинили јој бројне непријатности, у нападима беса уништавали су и другу имовину зграде.

Пре неколико година, Милан је изашао на терен по пријави у згради у Лепеничком булевару, где је требало да се размотри заустављање изградње рампе за особу у инвалидским колицима. Уместо строге примене процедуре без изузетка, показао је разумевање за ситуацију и људску страну приче.

Када је стигао, није могао да верује да било ко може да саботира овако нешто. Уместо да, као што су то прижељкивали одређени станари зграде, спречи хуману намеру Милене Живић, Мутавџић је подржао њен план али и донирао одређена новчана средства из личних средстава како би помогао додатно изградњу рампе.

Његова реакција и подршка породици остали су упамћени као гест који је превазишао саму службену дужност. Тиме је показао да се иза сваке функције налази човек који може да види ширу слику и препозна оно што је заиста важно.

Данас, иако је прошло време од тог догађаја, прича о Милану и даље се наводи као пример да хуманост и емпатија увек пронађу свој пут — чак и у ситуацијама које делују као строго административне.

РИНА

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Спрецијалне визе за наше камионџије: Да ли је хрватски модел решење за проблеме професионалних возача у Србији и региону

ОГЛАСНА ТАБЛА

Преминула Инес Стојановић (17): Огромна трагедија у српском спорту

Два велика јубилеја у Туману: 90 година од обретeња моштију Светог Зосима и десет година од обнове велике туманске литије

ОГЛАСНА ТАБЛА

Стигле домаће, нема више „пљачкања“ по маркетима и пијацама: Берба трешања почела у српским селима – род и квалитет одлични

Нови услови за пезију у 2027.! Строжи услови за жене – ево колико стажа ће вам бити неопходно и која је старосна граница

ОГЛАСНА ТАБЛА

Овако „ректор“ брине о интересима студената! Прво држава преузела 50% школарине, а онда они, после нерада и блокада увећали исте школарине

ОГЛАСНА ТАБЛА

Кретао се брзином од 182 километра на час на путу где је ограничење 80

ОГЛАСНА ТАБЛА

Колонама никад краја: Камиони на Батровцима и Шиду чекају по три сата, велике колоне и на Хоргошу и Келебији

„Честитам робе аута, куће и свог изгледа! Лечите комплексе“