Експеримент „Свемир 25” један је од најстрашнијих експеримената у историји науке, који је покушај научника да људско друштво објасне понашањем колоније мишева.
Идеја о „Свемиру 25“ потекла је од америчког научника Џона Калхауна, који је створио „идеалан свет“ у коме ц́е живети и размножавати се стотине мишева. Конкретно, Цалхоун је изградио такозвани „мишји рај“, посебно дизајниран простор у којем су глодари имали доста хране и воде, као и велики животни простор.
У почетку је поставио четири пара мишева који су почели да се размножавају за кратко време, услед чега је њихова популација нагло расла. Међутим, након 315 дана њихова репродукција је почела значајно да опада. Када је број глодара достигао 600, између њих се формирала хијерархија и тада су се појавили такозвани „јадни људи“.
Вец́и глодари су почели да нападају групу, што је довело до тога да су многи мужјаци почели да се психички „срушавају“. Као резултат тога, женке нису биле заштиц́ене и оне су заузврат постале агресивне према својој деци.
Како је време пролазило, женке су показивале све агресивније понашање, изоловане елементе и недостатак репродуктивног расположења. Забележен је низак наталитет, а истовремено и пораст морталитета млађих глодара, пише ДокументарацХР.
Тада се појавила нова класа мушких глодара, такозвани „лепи мишеви“. Одбили су да се паре са женкама или да се „боре“ за свој простор. Бринули су се само о храни и спавању. У једном тренутку су „лепи мушкарци“ и „изоловане женке“ чинили вец́ину становништва.
Временом је морталитет новорођенчади достигао 100 одсто, а репродукција нула. Међу угроженим мишевима примец́ена је хомосексуалност, а истовремено се повец́ао и канибализам, упркос чињеници да је хране било у изобиљу.
Две године након почетка експеримента, рођено је последње младунче из колоније. До 1973. експеримент је убио и последњег миша у свемиру.
Џон Калхун је поновио исти експеримент још 25 пута и сваки пут је резултат био исти. Калхунов научни рад је коришц́ен као модел за тумачење друштвеног колапса, а његово истраживање служи као фокусна тачка за проучавање урбане социологије.
